AKO ŽELITE DOBRO SVOJOJ DECI, POTRAŽITE POMOĆ! Postporođajna depresija uništava budućnost vašeg mališana, a EVO i kako
Postporođajna depresija javlja se kod mnogih žena, a ako se ne leči, može ugroziti porodične odnose i mentalno zdravlje mališana. Očevi takođe trpe, jer su prinuđeni da balansiraju između potreba iscrpljene žene i zapostavljenog deteta
Jedna od deset žena ima simptome postporođajne depresije. Bez pravilnog tretmana većina ne uspeva da se stabilizuje u narednih 365 dana. Svaka od njih ima velike šanse da u narednih pet godina utone u teži oblik depresije.
Deca čije majke pate od postporođajne depresije neposredno nakon porođaja izložena su većem riziku od razvoja emocionalnih, društvenih, a kasnije i akademskih problema tokom mladosti, izveštavaju psiholozi.
OPREZ! NA BAZENIMA VAM PRETE OVE INFEKCIJE: Stručnjaci objasnili koji je JEDINI način da ih sprečite
ULJE SE ovako KVARI: Domaćice ČUVAJU ovu namirnicu na POGREŠAN NAČIN, a u ovom ROKU mora da se POTROŠI
SVAKO JUTRO I VEČE UZIMAJTE OVU MOĆNU MEŠAVINU: Jača imunitet u rekordnom roku
Američka nedavno objavljena sedmogodišnja studija, koja je pratila majke i njihovo potomstvo od pre začeća pa sve dok deca nisu napunila 5 godina, prva je koja pokazuje kako promene u nivou depresije majki tokom vremena mogu uticati na ponašanje u ranom detinjstvu i opšte emocionalno stanje.
Za dvodelnu studiju, istraživači su prvo analizirali podatke od 362 žene, od kojih je većina bila sa niskim primanjima. Mreže za zdravlje dece u zajednici, saradnje između zdravstvenih naučnika sa UCLA i drugih institucija, zajedno sa partnerima u zajednici, koja je istraživala disparitete u zdravlju majki i dece među siromašnim i manjinskim porodicama.
Žene, od kojih su sve već imale jedno malo dete, praćene su tokom naredne trudnoće i intervjuisane su u četiri navrata o njihovim simptomima depresije -jednom pre trudnoće, dva puta tokom trudnoće i ponovo otprilike tri meseca nakon rođenja bebe - sa istraživačima koji prate kako su se ovi simptomi menjali tokom vremena.
Nešto manje od 75 odsto žena je prijavilo blage simptome depresije koji se nisu promenili tokom perioda istraživanja, dok je 12 odsto imalo blaže simptome koji su se značajno pojačali, a 7 odsto je imalo uporno intenzivirane simptome.
U drugom delu studije, istraživači su pratili 125 ovih žena nekoliko godina kasnije. Kada su njihova deca imala 4 godine ili su bila predškolskog uzrasta, a od majki se tražilo da detaljno opišu temperament i ponašanje svog deteta - posebno njihova iskustva emocionalnog stresa i njihovu sposobnost da regulišu svoje emocije.
Zatim, sa 5 godina, deca su obavljala zadatak koji je zahtevao fokus i pažnju. Gledajući iPad ekran koji prikazuje niz riba, od njih je zatraženo da identifikuju pravac u kome je riba u sredini bila okrenuta, ignorišući pravac svih ostalih riba. Viši rezultati na ovom zadatku odražavaju veću sposobnost koncentracije i inhibiranja pažnje na okolne stimuluse, rekao je Rinne.
Deca majki čija se depresija pooštrila od pre začeća do postporođajnog perioda imala su znatno lošiji rad na računaru od onih čije su majke prijavljivale konstantno blage simptome depresije. Zanimljivo je da nije bilo razlika u performansama između dece čije su majke imale konstantno izraženu depresiju i one čije su majke imale konstantno blaži obik depresije.
Ova studija sugeriše da obrazac sve veće depresije može negativno uticati na decu - rekla je autorka Kristin Dankel Šeter, ugledni profesor psihologije i psihijatrije na UCLA, koja je imala vodeću ulogu u dizajnu studija i razvoju intervjua. Ona je napomenula da nisu sva ova deca predodređena za probleme, ali je naglasila da su u većem riziku od socio-emocionalnih i bihevioralnih problema i potrškoća u školi.
Deca čije su majke stalno prijavljivale slabe simptome depresije nisu u opasnosti.
- Mame koje doživljavaju depresiju ili stres više puta treba da znaju kakve efekte ovo može imati na malu decu - dodla je Šeter.
- One mogu da traže procenu i lečenje od lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje za svoju decu i sebe.
Lečenje postporođajne depresije
Prvi korak u lečenju je, zbog osude sredine i ličnog doživljaja slabosti ako se zatraži pomoć, najteži. Zato najčešće prođu meseci dok porodilja ne shvati da dalje zaista ne može sama. Ali, kada se osmeli da se obrati stručnom licu, kreće da doživljava sebe kao jaku osobu koja je rešena da se bori, a ne pasivno prihvata da joj stvari izmiču kontroli. To donosi olakšanje i pokreće optimizam. Situacija je mnogo lagodnija ako se u psihoterapijski proces uključi i partner, jer činjenica da na ovom putu ima podršku deluje blagotvorno.
- Dolazak deteta u porodicu predstavlja značajno emocionalno i psihološko prilagođavanje, a ono može uključivati i radost i poteškoće - rekao je Rajn.
- Depresija majke je jedna od najčešćih komplikacija trudnoće i perioda nakon porođaja.
Nalazi studije, rekao je Rajn, podržavaju "važnost sveobuhvatne zaštite mentalnog zdravlja u više perioda reproduktivnog životnog toka", počevši čak i pre trudnoće i nastavljajući se nakon toga - posebno za majke koje u bilo kom trenutku osećaju izraženu uznemirenost.
Ako je majka depresivna, ali previše zauzeta da bi posetila doktora ili terapeuta, možda će moći da pronađe pomoć putem specijalizovanih aplikacija na internetu. Noviji oblici digitalnog lečenja mentalnog zdravlja takođe mogu biti efikasni.
U svakom slučaju, podrška je ključna za lečenje bilo koje mentalne bolesti, pa tako i postporođajne depresije.