HRANA MOŽE BITI OTROV ALI I LEK: Evo kako TREBA podeliti obroke i ŠTA jesti u toku dana!

Hrana / Izvor: Profimedia

Ishrana je pola zdravlja.

Ishrana je potreba koju mora da zadovolji svaki čovek. Od toga šta unosimo u naš organizam zavisi i kako će se telo ponašati. Da li ćemo biti vitalni, puni snage i energije, ili pak se osećati umorno, bezvoljno i tromo.

Ovo su signali da imate višak toksina u organizmu! Ne ignorišite!

Nedostatak vitamina A: Noćno slepilo, akne i još pet znakova!

ANAFILAKTIČKI ŠOK: Evo kako nastaje i na koji način je potrebno blagovremeno odreagovati!

Našem telu hrana obezbeđuje mnoge neophodne sastojke - od dovoljne količine tečnosti do potrebnih proteina, ugljenih-hidrata, masti, vitamina i minerala. Hrana koju svakodnevno konzumiramo ne služi nam samo da zadovoljimo potrebu, već hranu treba koristiti kao lek.

Sam izbor hrane zavisi od ličnog izbora, često je neadekvatan i zavisi od više činioca, tradicije, stečenog ponašanja, socijalnog statusa, dostupnosti namirnica i vremena u kojem se živi. Sve je više primetan uticaj zapadnog načina života gde konzumacija polugotove i gotove hrane menja prehrambene navike i sve češće se konzumira "u hodu" i van kuće.

Kako pravilno jesti?

Održavanje optimalne uhranjenosti može doprineti boljem ishodu i podnošenju lečenja, ali i celokupnom kvalitetu života.

Ravnomerno raspoređeni obroci u danu predstavljaju dnevnu kartu za regulisani unos energije i hranjivih stvari.

Podelite dnevni energetski unos na barem 3-5 obroka dnevno, ne preskačite obroke i ne spajajte ih. Ovo predstavlja temelj pravilne i zdrave ishrane, prenose strani mediji.

hrana / Izvor: Profimedia

Da bi ste preko hrane obezbedili sebi hranljive materije i dovoljno energije potrebno je da se pridržavate nekih pravila:

Doručak– najvažniji obrok u danu koji se često ne konzumira. Obezbeđuje organizmu energiju potrebnu za ostatak dana. Kvalitetan primer doručka su ovsene pahuljice s jogurtom ili mlekom uz pola čaše soka od sveže ceđenog voća, integralni hleb ili peciva s mlečnim namazom.

Međuobrok– zamenite pekarske proizvode svežim voćem ili povrćem, orašastim plodovima ili zdravim sendvičem koji prethodno možete pripremiti kod kuće

Ručak- šarena salata od povrća s pečenom piletinom ili integralna testenina sa domaćim umakom od dinstanog povrća

Večera – lagan i kuvan obrok bogat povrćem i proteinima. Izbegavajte namirnice bogate "skrivenim" šećerima poput zaslađenih negaziranih pića, sosova za salatu, kečapa i sličnih preliva koje sadrže veliku količinu šećera.

Žena jede salatu / Izvor: Profimedia

Uz pravilnu organizaciju obroka, važno je imati na umu da unos određenih namirnica u tačno određeno doba dana doprinosi boljoj apsorpciji hrane i regulaciji telesne težine.

Prvi deo dana, od 7-15h - najpoželjnije je konzumirati ugljene hidrate, ali i voće koje pomaže izbacivanju štetnih tvari.

Drugi deo dana, od 15-20h –poželjno je konzumirati hranu bogatu proteinima poput mlečnih proizvoda, mesa, ribe, jaja, jer se na taj način organizmu obezbeđuju neophodni hranljivi elementi, naročito aminokiseline koje su ključne za održavanje mišićne mase.

Poslednji obrok trebao bi biti 2-3 sata pre odlaska na spavanje i trudite se da on bude sačinjen od povrća koje je bogato vlaknima. Vlakna u našem organizmu imaju ulogu da prečiste sve štetne stvari koje smo uneli tokom dana. Zeleno i lisnato povrće sadrži veliku količinu vlakana, kao i šargarepa koju ne bi trebalo kuvati. Dan bi trebalo da završite salatom od svežih sastojaka prelivenom sa malom količinom maslinovog ulja i soka od limuna.

Limun i celer odstranjuju masnoće: Napitak odličan za posle obilnog obroka!