Nipošto ne perite jagode SODOM BIKARBONOM: Ovo je jedini način da sačuvate ukus i vitamine, a da se zaštitite od toksina
Poznati nutricionista razbija opasne zablude o pranju namirnica i otkriva neočekivane trikove za bezbedno i potpuno uklanjanje pesticida sa vašeg omiljenog voća i povrća.
Nedavna objava građanke iz Sombora, koja je nakon pranja krupnih i sjajnih jagoda kupljenih na pijaci primetila neobičnu belu penu i snažan miris pesticida, izazvala je veliku zabrinutost širom društvenih mreža.
Povodom ovog slučaja i brojnih dilema građana, nutricionista prof. dr Momčilo Matić u "Jutru" na televiziji "Prva" objasnio je zašto dolazi do ovakvih pojava i podelio dragocene savete za bezbedno pranje i konzumiranje svežih plodova.
Zašto su jagode najrizičnije i da li je soda bikarbona pravo rešenje?
Dr Matić ističe da se jagode ubedljivo najviše tretiraju hemijskim sredstvima u poređenju sa ostalim bobičastim voćem, a situaciju dodatno komplikuju ogromne količine kiše i zagađen vazduh.
Pesticidi se mogu zadržati u zemljištu, a ukoliko su liposolubilni (rastvorljivi u mastima), nakon unosa u organizam talože se u masnom tkivu i stvaraju toksične materijale . Iako mnogi preporučuju sodu bikarbonu za izvlačenje hemikalija, doktor upozorava na oprez: ukoliko se jagode drže u sodi bikarboni 10 do 20 minuta, one će pobeleti, promeniti strukturu i potpuno izgubiti svoju prirodnu aromu, ukus i hranljive sastojke.
Umesto toga, za osetljivo bobičasto voće poput jagoda, malina i borovnica, preporučuje se potapanje od desetak minuta u vodu sa dodatkom sirćetne kiseline ili, još bolje, limunovog soka, jer on ima najmanje štetnih dejstava.
Trik sa sapunom za voće sa tvrdom korom
Kada je u pitanju voće i povrće sa tvrdom ljuskom, poput paradajza, krastavca i jabuka, dr Matić podseća na jednu stariju medicinsku studiju koja je dokazala izuzetnu efikasnost običnog sapuna.
Prema tom istraživanju, najbolje je plodove natrljati čistim sapunom (a ne sapunicom, koja se teže skida) i isprati ih pod veoma toplom vodom.
Ovaj proces uspešno uklanja bakterije, viruse i pesticide sa površine, zbog čega se dobro oprana kora može bezbedno jesti.
Sa druge strane, lisnato povrće zahteva detaljniji pristup. Svaki pojedinačni list zelene salate, blitve ili zelja mora se prati zasebno pod toplom vodom, a doktor preporučuje i njihovo obarivanje u trajanju od tri do četiri minuta.
Kako pametno birati namirnice na pijaci?
Nekadašnje pravilo da "crvljiva jabuka sigurno nije prskana" danas, nažalost, više ne važi, jer i mala, kvrgava jabuka može biti prepuna hemikalija.
Kada kupujete voće puno tečnosti, poput pomorandži, savet je da uporedite težinu plodova i uvek izaberete teži, jer to garantuje da je voćka puna soka.
Iako prisustvo hemikalija brine potrošače, dr Matić ohrabruje činjenicom da su domaći poljoprivrednici sve više edukovani o pravilnom doziranju preparata, te da je voće iz Srbije često znatno boljeg kvaliteta od onog u inostranstvu.
Na kraju, stručnjaci apeluju da nikako ne smemo prestati sa konzumacijom voća i povrća zbog straha od pesticida, jer su njihovi hranljivi sastojci neprocenjivi i neophodni za funkcionisanje našeg organizma.
