Stiže ZIMSKO računanje vremena i donosi BRODOLOM za naš organizam - Ovoj grupi ljudi je zdravlje NAJUGROŽENIJE

Krajem oktobra 2024. godine u Evropi će se ponovo preći na zimsko računanje vremena. U noći sa 26. na 27. oktobar, satovi će biti vraćeni za jedan sat unazad, tačno u 3:00 ujutro. To znači da će ponovo biti 2:00 i da ćete imati dodatni sat sna. Letnje računanje vremena završava, a standardno srednjoevropsko vreme (CET) ponovo stupa na snagu. Sat se pomera unazad, što je suprotno od prolećne promene kada se pomera unapred.

Iako pomeranje časovnika najviše utiče na meteropate i hronične bolesnike, nema sumnje da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu na svojoj koži. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.

Doktor Dragan Hrnčić, profesor Medicinskog fakulteta u Beograd, gostujući svojevremeno u Jutarnjem programu, objasnio je uticaj pomeranja sata na rad srca.

"Podaci nisu preterani, studije su to dokazale u razvijenim zemljama kao što su SAD, gde ima veći broj vremenskih zona i samim time hronobiologija je polje koje se više istražuje. Potom skandinavske zemlje, koje imaju specifičan odnos perioda dnevne svetlosti i njenog odsustva. Studije iz tih zemalja pokazuju da na populacionom nivou, kada gledamo širu sliku a ne pojedinca, na dan pomeranja sata i posle prelaska na letnje računanje vremena, postoji značajno veća incidencija infarkta miokarda i atrijalne fibrilacije. Pomeranje sata dovodi i do pada koncentracije, do povećanog broja saobraćajnih nesreća, jer zbog tog ukradenog sata nama se smanjuje kvalitet sna", objasnio je lekar.

Nedostatak sunčeve svetlosti potiskuje proizvodnju dva važna hormona: melatonina koji izaziva san i serotonina, koji igra ključnu ulogu u ravnoteži raspoloženja. Drugim rečima, veća je verovatnoća da ćemo biti mrzovoljni i umorni u danima posle letnjeg računanja vremena, dok se ne naviknemo.