Фемицид и "Хасанагиница": Професорка Марина посветила објаву страдалој Мостарки и "сестрама које се по имену својих убица зову"

Тридесетдвогодишња Алдина Јахић убијена је 16. новембра увече у Мостару, након што је претходно трпела претње бившег партнера. Овај злочин још је један у низу случајева фемицида у Босни и Херцеговини, где цивилни сектор процењује да годишње буде убијено око 11 жена, док званичних података и даље нема. 

Трагедија која је потресла регион навела је професорку Марину Панић да своју нову објаву на Фејсбуку посвети страдалој Мостарки, повезујући њен случај са мотивима чувене народне баладе "Хасанагиница". 

– За Алдину Јахић и све оне сестре које се по имену својих убица зову. Толико – навела је она на едукативној страници "Професорка Марина". 

Смрт оне која своје лично име нема

У емотивном обраћању, професорка је анализирала позицију жене у "Хасанагиници", те повукла паралелу са савременим насиљем над женама. 

– "Шта се б'јели у гори зеленој? Да л' је снијег, или су лабудови?" Јесте ли знали да је "Хасанагиница" једина песма која говори о муслиманској жени, у Босни, али је по свему осталом српска; и по стилским фигурама, и по том епском десетерцу, и по свему осталом? И шта је та жена крива том свету у ком се налази?" 

Професорка је затим детаљно прошла кроз мотиве баладе и истакла како је Хасанагиница кажњена и одбачена, иако не постоји кривица која би оправдала такву судбину. 

– Чега она има да се стиди? Шта је разлог њене толике срамоте, па да она бива отерана од куће и од петеро деце? – запитала се и нагласила да деца у епској поезији представљају женски атрибут и симбол мајчинства. 

Навела је затим детаље из стиха у којем Хасанагиница, након што чује тутањ коња око двора, страхом истрчава напоље, а њене ћерке је моле: "Врати нам се, мила мајко наша. Није ово бабо Хасанага, већ даиџа Пинторовић беже." Подсетила је и на тренутак када синови, док је прате сватови које она не жели, говоре: "Сврати нам се, мила мајко наша, да ми теби ужинати дамо." 

– Шта каже светина за њу? 'Добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имотски кадија'. Имотски кадија проси туђу жену, мајку петоро деце, јер ага је обичан човек, а Хасанагиница је племенитог рода - наставила је професорка, па истакла да ни њен брат не стаје у њену одбрану, већ је – зарад породичне части – уда у року од седам дана. 

Објаву је завршила снажном реченицом: 

– "И шта је на крају убије? Тај метак који стиже од оног који је у ствари требао да буде највише њен. По коме се она зове Хасанагиница. Јер ни своје лично име – нема" (погледајте снимак кликом ОВДЕ).

На својој званичној страници Марина Панић подсећа да "настава није само посао, већ позив да остави траг, да ученици уче не да би знали, већ да би разумели и расли."

Снага баладе старе дуже од три века

"Хасанагиница" је српска народна балада настала између 1646. и 1649. године у Имотској крајини. Преносила се усмено генерацијама све док је италијански путописац Алберто Фортис није записао 1774. године у књизи "Путовања по Далмацији", називајући је "морлачком баладом". 

Од тада је преведена на бројне светске језике, а међу онима који су је преводили налазе се Гете, Волтер Скот, Пушкин и Мицкјевич.