МИЛИОНСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ДРАКОНСКИХ МЕРА: Познато колико би Србија могла да ИЗГУБИ због БЛОКАДЕ на КиМ!
Приштинске власти су повећале царине на српску робу за 100 одсто
Србија би могла да претрпи штету од око 22 милиона евра због повећања царина на 100 одсто за робу коју пласира на тржиште Косова, као и због инсистирања приштинских власти да на декларацијама производа пише "Република Косово" због чега је трговина потпуно блокирана.
Ово је груба рачуница стручњака по којој ће, ако се овако настави, до краја године извоз робе из Србије на Косово бити мањи за око пет одсто у односу на 2017. годину.
Наиме, укупан промет робе са Косовом износио је 2017. године 464,1 милиона евра, показују подаци Привредне коморе Србије. Испоруке у јужну српску покрајину износиле су 442,3 милиона евра. Ако се блокада промета са Косовом настави до краја ове године, а с обзиром на процену пада извоза од око пет одсто, то значи да ће до краја ове године он износити само 420 милиона евра.
Ако се узме у обзир то да сваке године промет између Србије и Косова расте за око пет одсто и да се очекивало да ће до краја 2018. износити око 500 милиона евра, губитак је много већи. Ту се онда ради о 80 милиона евра, колико износи разлика између очекиваних 500 милиона евра и највероватнијег сценарија од око 420 милиона евра вредне испоруке робе из Србије на територију Косова.
Иначе, Србија је у 2017. години, према подацима ПКС, највише испоручивала на Косово воду (обичну и газирану), бели шећер, јестиво улје од сунцокрета, пшеницу, безалкохолна пића, моторни бензин, гасна улја, препарате за прање и чишћење, кровне црепове од керамике, као и електричну енергију.
Да је "понашање" Приштине грубо кршење правила ЦЕФТА споразума истакла је уредница магазина "Бизнис"Радојка Николић. Она је изјавила да је одлука о увођењу таксе од 100 одсто за робу из Србије и БиХ грубо кршење ЦЕФТА споразума. Николићева је подсетила да Косово није чак ни потписница ЦЕФТА, већ је у њено има потписник УНМИК, односно привремене институције.
- Све што Приштина сада ради је грубо кршење правила ЦЕФТА споразума које је, замишљено као централноевропско слободно тржиште, формирано још 1992. године како би се земље припремиле за улазак у ЕУ тако што ће се створити слободна, скоро бесцаринска трговина. ЦЕФТА нема механизам за излазак држава потписница из ЦЕФТА - навела је Николићева.
Како је рекла, континуирано постоје проблеми са брашном, па са млеком, и да годинама постоје нецаринске баријере.
- Реакција Брисела је таква да је потпуно оставила без валоризације - истакла је Николићева.
На актуелна дешавања реаговала је Немачко-српска привредна комора. Они истичу да су сагласни са ставом високе представнице ЕУ Федерике Могерини и осуђују очигледно кршење ЦЕФТА изазвано одлуком привремене владе Косова о повећању таксе на робу из Србије и БиХ на 100 одсто.
- У оквиру "Берлинског процеса" у јулу 2017. године на Самиту о Западном Балкану у Трсту постигнут је договор о јачем економском повезивању и стварању регионалног економског подручја Западног Балкана, упркос различитим државним политикама. Јачање регионалне економске сарадње и успостављање основе за одрживи економски раст основни су циљеви дефинисани "Берлинском декларацијом". Увођење мера Приштине представља удаљавање од циљева дефинисаних управо "Берлинском декларацијом" и оне највише погађају људе на Косову чији су животни трошкови овом одлуком значајно увећани - истичу у АХК.
Према најновијим подацима Привредне коморе Србије, у размени са Косовом 2018. године имали смо тренд раста у пласману од 8,2 одсто, закључно са септембром 2018. године. Како наводе у ПКС, то би значило да бисмо до краја године остварили пласман од близу 500 милиона евра.
Тако је укупан промет робе са Косовом у периоду јануар – септембар 2018. године износио 369,2 милиона евра, док су испоруке производа износиле 349,6 милиона евра. Набавке су износиле 19,6 милиона евра, а у размени робе остварен је суфицит од 329,9 милиона евра.