Језива сцена из "Страдања Христовог" крије тајну 20 година: Шта симболизује дете у рукама Сотоне?

Филм "Страдање Христово", чији је редитељ Мел Гибсон, од свог изласка 2004. године важи за једно од најконтроверзнијих остварења религијске тематике. 

Сниман је на арамејском, хебрејском и латинском језику, са Џимом Кавијезелом у улози Исуса Христа, Мајом Моргенштерн као Богородицом и Моником Белучи као Маријом Магдаленом. 

Остварење је постало глобални феномен, али и предмет бројних дебата због бруталне визуелне експресије последњих часова Исусовог живота и због приказа борбе добра и зла кроз уметнички изузетно снажне симболе. 

Једна од најзагонетнијих сцена свакако је приказ лика Сотоне који у наручју држи бебу; призор који се појављује док је Исус немилосрдно бичеван. 

Управо ова сцена, и готово гротескна фигура бебе, збуњује гледаоце већ више од две деценије. 

Зашто Сотона носи бебу?

Иако се ни у једном тренутку у сцени не изговара ниједна реч, симболика је снажна и вишеслојна. 

Према тумачењима бројних филмских и теолошких аутора: Приказ Сотоне са "дететом" представља перверзну, извитоперену верзију хришћанског мотива "Мајке Божје са дететом". 

Док Бог "жртвује" свог Сина ради спасења човечанства, зло контрастира тако што "брине" о свом потомству, на тај начин приказујући изопачену верзију љубави. 

Беба се у интерпретацијама често посматра као симбол анти-Месије, односно настанка зла које расте док се Исус жртвује. 

Андрогини изглед Сотоне није случајан. Мел Гибсон га је осмислио како би приказао да зло често изгледа привлачно, спокојно, чак нежно, а не монструозно, што га чини опаснијим. 

Посебно језив детаљ јесте осмех саме бебе, који делује неприродно и старо, остављајући снажан контраст са призором неизмерне људске патње. 

Ко је жена која тумачи Сотону?

Лик Сотоне у филму игра италијанска глумица Розалинда Челентано, ћерка легендарног кантаутора и глумца Андријана Челентана. 

Рођена је 1968. године у Риму и током каријере појавила се у више десетина филмских пројеката, али јој је управо ова улога донела највећу међународну препознатљивост. 

Гибсон је за улогу Сотоне намерно одабрао жену, у тежњи да лик зла учини неухватљивим, амбивалентним и мистериозним. 

Челентанова је уз помоћ шминке и стилизације добила потпуно андрогини изглед, што је додатно појачало злокобност њеног присуства.

Зашто је ова сцена тако моћна?

Овај моменат један је од најкоментарисанијих делова Страдања Христовог јер у кратком, готово немом призору осликава целу филозофију филма: борбу добра и зла, жртву и исмевање те жртве, контраст божанског и изопаченог, тренутак у коме се светлост и тама директно сударају. 

Чак и они који филм доживљавају искључиво као уметничко дело, а не религијски манифест, сагласни су да сцена оставља дубок утисак и покреће питања о природи трпљења, искушења и људске вере.