УПОЗОРЕЊЕ СТРУЧЊАКА
Британски метеоролошки завод упозорава: „Талас загревања“ наставља се и у 2026. години
Научници упозоравају на све теже последице растућег загревања и на смањену способност људи и природе да се прилагоде променама, при чему сваки делић степена прави разлику у избегавању најгорих последица климатских промена.
Следећа година ће вероватно бити четврта година заредом у којој су глобалне температуре 1,4 степена Целзијуса изнад прединдустријског периода, саопштио је Британски метеоролошки завод (Мет офис).
У годишњој прогнози просечних глобалних температура, Мет офис је навео да ће 2026. година бити око 1,46 степени изнад почетне вредности из периода 1850–1900, јер се наставља „талас“ загревања.
То је испод 1,55 степени забележених у најтоплијој години до сада, 2024, али би могло да сврста 2026. међу четири најтоплије године откако постоје мерења, као и да буде четврта узастопна година у којој се премашује праг од 1,4 степена. Прошла година, 2024, била је прва која је премашила праг од 1,5 степени Целзијуса, који су се државе обавезале да покушају да не пређу у оквиру Париског споразума, како би се избегле његове најопасније последице. Могуће је да се сличан сценарио понови и 2026. године.
Професор Адам Скејф, који предводи тим задужен за прогнозе Британског метеоролошког завода, рекао је: „Последње три године су највероватније све прешле границу од 1,4 степена, и очекујемо да ће 2026. бити четврта година у којој ће се то догодити.“
Ник Данстон из Мет офиса изјавио је да је у 2024. години „забележено прво привремено премашивање прага од 1,5 степени Целзијуса, а наша прогноза за 2026. сугерише да је то поново могуће“.
„Ово наглашава колико се брзо приближавамо циљу Париског споразума од 1,5 степени Целзијуса“, додао је он.
У Париском климатском споразуму постигнутом 2015. године, земље су се обавезале да обуздају глобално загревање знатно испод 2 степена у односу на прединдустријски период и да уложе додатне напоре како би пораст задржале на 1,5 степени, у покушају да избегну најгоре последице као што су пораст нивоа мора, суше, поплаве, топлотни таласи и екстремне олује изазване климатским променама. Научници упозоравају да са даљим загревањем опада способност људи и природних система да се прилагоде, те да сваки део степена има значај.
Међутим, Уједињене нације упозоравају да је свет и даље на путањи загревања од око 2,8 степени Целзијуса према садашњим политикама, или око 2,3 до 2,5 степени уколико се спроведу сва обећања држава.
Раније ове године, Светска метеоролошка организација проценила је да су тренутни нивои глобалног загревања, када се изузму годишње температурне осцилације, око 1,37 степени Целзијуса изнад просека за период 1850–1900.