Хималаји губе снег, пораст катастрофа све вероватнији

Подаци стручњака показују да су зимске падавине у последњих пет година знатно мање у односу на просечне вредности за период од 1980. до 2020. године. Проблем додатно погоршава пораст температура, због којег се и оно мало снега што падне топи изузетно брзо.

У нижим пределима све чешће пада киша уместо снега, што се приписује глобалном загревању. Научници су за овај феномен сковали израз „суша снега“. Ова редукција зимских падавина долази у тренутку када се регија већ суочава са убрзаним отапањем ледењака, стварајући двоструку претњу која ће утицати на животе стотина милиона људи и екосистема.

Колико је озбиљан пад снега?

Подаци су забрињавајући. Индијски метеоролошки завод забележио је готово нула падавина – кише и снега – у скоро целој северној Индији током децембра. Завод предвиђа да ће многи делови северозападне Индије, укључујући државе Uttarakhand и Himachal Прадесх, као и савезне територије Џаму и Кашмир и Ладакх, забележити чак 86% мање падавина од дугорочног просека (ЛПА) између јануара и марта.

ЛПА представља просечну количину падавина забележену у региону током 30 до 50 година и користи се као мерило за оцену тренутних временских услова. Стручњаци наглашавају да ово није једнократни феномен.

Сува зима

„Сада постоје снажни докази у различитим скуповима података да се зимске падавине на Хималајима доиста смањују“, рекао је Киеран Хант, научни сарадник за тропску метеорологију на Универзитету Рединг у Уједињеном Краљевству.

Студија из 2025. године, чији је Хант коаутор, анализирала је податке од 1980. до 2021. и потврдила тренд смањења падавина. Хемант Синг, научник са Индијског института за технологију у Џамуу, наводи да су снежне падавине на северозападној Хималаји смањене за 25% у последњих пет година у поређењу са 40-годишњим просеком.

Слична ситуација је и у Непалу. „Непал је забележио нула падавина од октобра и чини се да ће остатак ове зиме бити углавном сув. То је био случај у свим зимама у последњих пет година“, каже Бинод Покхарел, ванредни професор метеорологије на Универзитету Трибхуван у Катмандуу.

Утицај на воду, животну средину и безбедност

Снег који се накупља током зиме кључан је извор воде за реке и потоке у региону, осигуравајући воду за пиће, наводњавање и хидроелектране за готово две милијарде људи. Научници прате и такозвану постојаност снега, односно колико се снега задржава на тлу без отапања.

Према извештају Међународног центра за интегрисани развој планина (ИЦИМОД), зима 2024./2025. забележила је најнижу постојаност снега у последњих 23 године, готово 24% испод нормале. „Генерално се сматра да је ово у складу са смањеним аномалијама зимских падавина и снега“, рекао је Сраван Шреста из ИЦИМОД-а.

Мањак снега доводи до сушних услова, што повећава ризик од шумских пожара. Такође, нестајање леда и снега, који делују као везивно ткиво планина, дестабилизује падине и доводи до све чешћих одрона камења, клизишта и других катастрофа.

Шта узрокује мањак снега?

Већина метеоролога као главни узрок наводи слабљење тзв. западних поремећаја – система ниског притиска који долазе са Средоземља и доносе хладан ваздух, кишу и снег северној Индији, Пакистану и Непалу. „Мислимо да се овде дешавају две ствари: западни поремећаји постају слабији и крећу се нешто северније, са мање стабилности. Оба фактора смањују њихову способност да покупе влагу из Арапског мора, што резултира слабијим падавинама“, објаснио је Хант.

Док научници настављају истраживати узроке, једно је јасно: Хималаји се суочавају са двоструким проблемом. У тренутку када убрзано губе ледењаке, почели су да добијају све мање снега, комбинација која, упозоравају стручњаци, носи огромне последице за читаву регион и његове становнике.