Научници раде на методи која би истовремено решила проблем нуклеарног отпада и производње чисте енергије

Проблем нуклеарног отпада мучи све земље света у којима он настаје. У већини случајева, нуклеарни отпад се складишти у посебне бачве, а потом се чува у подземним складиштима. Међутим, то заправо није трајно решење за збрињавање отпада. Због тога научници већ годинама покушавају смислити како рециклирати нуклеарни отпад, односно претворити га у мање опасан материјал.

Чини се да су научници у САД-у на добром трагу. Наиме, развијају методу рециклирања нуклеарног отпада којом би се добио трициј, ретка верзија водоника која служи као једно од главних горива у нуклеарној фузији.

Подсетимо, нуклеарна фузија је процес у којем се два атома спајају и ослобађа топлота која може покретати генераторе, који потом производе електричну енергију готово без емисија. За разлику од нуклеарне фисије, која се користи у класичним нуклеарним електранама, фузија производи веома мало радиоактивног отпада.

За стварање нуклеарне фузије потребни су деутериј и трициј. Док је деутериј лако доступан, трициј баш и није. Тренутна цена триција креће се око 33 милиона долара по килограму.

Трициј се иначе природно налази у горњим слојевима атмосфере, али да би се могао користити у фузији, потребно га је обрадити. Тренутно у свету постоји залиха од свега 25 килограма, што је довољно да се напаја више од пола милиона домаћинстава електричном енергијом током шест месеци. Међутим, то није довољно за цео свет.

Успеју ли амерички научници да извуку трициј из нуклеарног отпада, то би повећало доступност триција и омогућило бржи развој технологије за нуклеарну фузију.

Научници су своју потенцијалну методу тестирали у рачунарским симулацијама. Симулирани потенцијални трицијски реактори користили су акцелератор честица за покретање реакција цепања атома у нуклеарном отпаду.

Симулација је показала да би функција акцелератора омогућила укључивање или искључивање реакција, што би омогућило боље и сигурније управљање процесом.

Такав систем, у теорији, радио би на 1GW енергије и могао би годишње произвести око два килограма триција, што је више од 10 пута више триција од фузијског реактора исте снаге.

Сад је на научницима да израчунају колико би то све коштало и када би могло постати исплативо.

Диљем света траје утрка за изградњом прве електране на нуклеарну фузију. У једном таквом пројекту учествује и Хрватска. Ако се овај дизајн америчких научника покаже исплативим, могао би обезбедити енергију за будуће фузијске реакторе и тако олакшати прелазак на чисте изворе енергије, а истовремено смањити проблем нуклеарног отпада, који настаје у нуклеарним електранама, али и на другим местима попут болница.