Земља на путу ка другој најтоплијој години у историји мерења

Последњих 10 година било је 10 најтоплијих откако се воде мерења, саопштила је раније ове године Светска метеоролошка организација.

Подаци Коперникус службе за климатске промене потврђују да су глобалне температуре на путу да премаше 1,5 °Ц изнад прединдустријских нивоа - прага који је постављен Париским климатским споразумом из 2015.

Температуре су порасле у просеку за 1,48 °Ц између јануара и новембра и тренутно су изједначене са 2023. годином као друга најтоплија година у историји, према месечном ажурирању службе.

„Трогодишњи просек за 2023–2025. на путу је да први пут премаши 1,5 °Ц у односу на прединдустријски период 1850–1900, када су људи почели да сагоревају фосилна горива у индустријским размерама“, рекла је у изјави Саманта Берџес, стратешка руководитељка за климу у Коперникусу.

„Ове прекретнице нису апстрактне - оне одражавају убрзани темпо климатских промена, а једини начин да се ублажи будући пораст температура јесте брзо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште“, рекла је Берџес.

Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш упозорио је у октобру да свет неће моћи да ограничи глобално загревање испод 1,5 °Ц у наредних неколико година.

Новембар међу најтоплијима у историји

Прошли месец био је трећи најтоплији новембар у историји мерења са 1,54 °Ц изнад прединдустријских нивоа, према Коперникусу, уз просечну температуру ваздуха на површини која је достигла 14,02 °Ц.

Такви постепени порасти могу изгледати мали, али научници упозоравају да већ то дестабилизује климу и чини олује, поплаве и друге катастрофе снажнијим и чешћим.

„Месец је обележен низом екстремних временских догађаја, укључујући тропске циклоне у југоисточној Азији, које су изазвале широке, катастрофалне поплаве и губитке живота“, наводи Коперникус.

За Европу је то био пети најтоплији новембар икада забележен, са просечном температуром од 5,74 степена.

Док су источна Европа, Балкан и Турска забележили неуобичајено високе температуре, услови у Скандинавији и јужној Немачкој били су релативно хладни.

Само су три претходне јесени у Европи биле топле као ова.

Климатске катастрофе и борба око фосилних горива

Филипине су у новембру опустошила два узастопна тајфуна која су усмртила око 260 људи, док су Индонезију, Малезију и Тајланд погодиле велике поплаве.

Просечна глобална температура за јесен на северној хемисфери, од септембра до новембра, такође је била трећа највиша у историји, после 2023. и 2024. године.

„Температуре су углавном биле изнад просека широм света, посебно у северној Канади, изнад Арктичког океана и широм Антарктика“, навео је Коперникус, додајући да су у североисточној Русији забележене значајне хладне аномалије.

Коперникус врши мерења користећи милијарде сателитских и метеоролошких очитавања, како на копну, тако и на мору, а њихови подаци датирају до 1940. године и упоређују се са глобалним температурним записима који сежу до 1850.

Глобалне температуре све више подижу емисије гасова који загревају планету, углавном од фосилних горива која се масовно сагоревају од индустријске револуције.

Нације су се на климатском самиту УН-а ЦОП28 у Дубаију 2023. године договориле о преласку са фосилних горива, али су амбиције од тада успориле.

Конференција о клими ЦОП30 у Беле́му у Бразилу завршена је прошлог месеца договором којим је избегнут нови, експлицитни позив на постепено укидање нафте, гаса и угља након приговора земаља произвођача фосилних горива.