САРА ПАВКОВ
Банке се придружују финансирању зелених пројеката у Србији
Програм Уједињених нација за развој (УНДП) саопштио је данас да је партнерству са Министарством заштите животне средине и Европском инвестиционом банком (ЕИБ) у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ успоставио нови модел за финансирање зелених инвестиција.
Тај модел, уз обезбеђена сопствена средства корисника и бесповратна средства донатора, укључује и посебно прилагођене, повољније кредите комерцијалних банака.
Циљ већег укључивања банака у финансирање зелених пројеката приватног и јавног сектора је убрзање зелене транзиције у Србији.
„Министарство подржава иницијативе које подстичу зелену транзицију и спровођење Зелене агенде, уводећи савремене стандарде у област заштите животне средине. Сарадња са УНДП-ем и Европском инвестиционом банком показује да је могуће обезбедити одржив модел финансирања зелених инвестиција за привреду и тако убрзати зелену транзицију у Србији. Овакви програми не само да подстичу улагања у савремене технологије, већ помажу домаћој привреди да уведе европске и светске еколошке стандарде, што је и наш стратешки циљ", рекла је министарка заштите животне средине Сара Павков.
Шеф сектора за сарадњу при Амбасади Швајцарске Ричард Коли сматра да зелена транзиција може значајно да напредује уз активно укључивање приватног сектора и комерцијалних банака.
„Поносни смо што, у партнерству са банкама које су учествовале на јавном позиву, подржавамо првих шест зелених инвестиција. Овај модел удруженог финансирања има занимљив потенцијал да убрза спровођење одрживих и дугорочно исплативих решења широм Србије", рекао је он.
Шеф регионалног центра ЕИБ-а за Западни БалканДамјан Сорел је казао да је кроз партнерску иницијативу развијен приступ који помаже у препознавању и припреми пројеката са потенцијалом за финансирање из више извора.
Кроз нови модел биће финансирано шест нових зелених пројеката јавних и приватних предузећа, који доприносе смањењу емисија са ефектом стаклене баште и загађења ваздуха, ефикаснијем коришћењу ресурса и јачању климатске отпорности локалних заједница.
„Укључивање банкарског сектора у модел удруженог финансирања омогућава проширење области које су исплативе за зелене инвестиције. Партнерске банке су већ раније препознале улагања у енергетску ефикасност као исплатива, а сада су спремне да подрже и друге врсте улагања, попут модернизације производних процеса и система грејања и хлађења, изградње постројења за прераду отпадних вода и других врста отпада, која значајно доприносе очувању животне средине и добробити грађана“, рекоа је стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш.
"Озелењавањем" пословања компаније у Србији такође испуњавају и обавезу да се ускладе са домаћим и европским прописима о смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и заштити животне средине, као што су интегрисана контрола и превенција загађења (IPPC), механизам за прекогранично опорезивање угљеника при увозу у ЕУ (ЦБАМ) и примена најсавременијих технологија и пракси за смањење негативног утицаја на животну средину (БАТ).
Један од шест подржаних пројеката је прва електрана у Србији на геотермалну воду ниске температуре коју развија Млино-Монт из Богатића. Захваљујући удруженом финансирању Млекара Шабац енергетски оптимизује производњу млека кроз сарадњу са суседним биогасним постројењем, чиме смањује потрошњу енергије, воде и хемикалија, а компанија Боби Стеф из Севојна прелази на одрживији модел производње прозора и врата коришћењем биомасе и топлотних пумпи.
У Ковину, предузеће „CHAMPICOMP“ модернизује производњу компоста за печурке и прелази на ефикаснији и еколошки прихватљивији систем загревања, ЈКП Водовод Крушевац „озелењава“ водоснабдевање увођењем соларне енергије и енергетски ефикасног аутоматског система за дехидратацију муља, а Репол из Ваљева повећава капацитете рециклаже индустријског пластичног отпада увођењем енергетски ефикасне опреме.
На тај начин наставља се подршка зеленим инвестицијама у Србији, захваљујући којој је од 2022. године омогућено спровођење 94 зелена пројекта укупне вредности 56,4 милиона долара, уз суфинансирање у износу од 6,9 милиона долара које су обезбедиле Европска унија и владе Швајцарске, Шведске и Србије.