Rektor Đokić tiho ruši studentski pokret?! Došao na skup, a prećutao ugrožena prava studenata koje pokazuje ova dokumentacija
Nije došao na sastanak sa premijerom Srbije, ali jeste na blokaderski skup. Na koja pitanja rektor Vladan Đokić mora da odgovori studentima?
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić nije se pojavio na sastanku sa predsednikom Vlade Srbije Đurom Macutom, na koji su bili pozvani rektori, prorektori i dekani univerziteta iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Samo dan kasnije, rektor Đokić pojavio se na političkom skupu studenata u blokadi na Studentskom trgu, gde je davao izjave i pružao javnu podršku protestima.
Ovakav izbor prioriteta otvara ozbiljna pitanja. Dok izostaje sa institucionalnog dijaloga u kome se odlučuje o finansiranju, zakonitosti rada i sistemskim rešenjima u visokom obrazovanju, rektor se pojavljuje na skupovima na kojima studentima pruža političku i simboličku podršku. Međutim, ključna pitanja koja direktno pogađaju pravni status njihovih studija i diploma ostaju bez odgovora.
U svetlu nalaza Državne revizorske institucije DRI, demantija Univerziteta u Beogradu i dokumentacije Nacionalnog akreditacionog tela NAT, nameće se pet pitanja na koja rektor Đokić duguje jasan i precizan odgovor studentima i javnosti.
Gde je dopis Ministarstva prosvete na koji se poziva Univerzitet u Beogradu?
Univerzitet u Beogradu u svojim reagovanjima poziva se na zaključke Vlade Republike Srbije iz 2020. i 2021. godine, kao i na dopis Ministarstva prosvete kojim se, kako se tvrdi, potvrđuje da akreditacija važi dok traje postupak po zahtevu za obnovu, naročito u uslovima pandemije kovida.
Međutim, taj dopis Ministarstva nikada nije javno objavljen. Ne nalazi se ni na sajtu Ministarstva prosvete, ni na sajtu Nacionalnog akreditacionog tela, niti na zvaničnoj stranici Univerziteta u Beogradu. Javnost nema uvid u dokument koji se koristi kao ključni argument u osporavanju nalaza revizora.
Posebno je važno istaći da je akreditacija Arhitektonskog fakulteta isticala 9. aprila 2021. godine, dok su zaključci Vlade donošeni: prvi 28. maja 2020. a drugi 11. februara 2021. godine , a zakonski rok za podnošenje zahteva za obnovu akreditacije, prema Zakonu o visokom obrazovanju bio je najkasnije godinu dana pre isteka, dakle rok je istekao 9. aprila 2020. godine.
Upravo zato se postavlja pitanje: da li je zahtev podnet u zakonskom roku i, ako jeste, zašto dokumentacija o tome nije dostupna javnosti?
Ako je kovid izgovor za 2021. godinu, šta je opravdanje za rad bez akreditacije 2014. godine?
Rektor Đokić i Univerzitet u Beogradu kao ključni razlog kašnjenja u akreditacijama tokom 2021. godine navode pandemiju kovida. Međutim, dokumentacija Nacionalnog akreditacionog tela pokazuje da je Arhitektonski fakultet radio bez akreditacije i 2014. godine, kada kovida nije bilo.
Akreditacija dobijena 9. januara 2009. godine važila je pet godina. prema tadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju, i istekla je 9. januara 2014. godine. Nova akreditacija izdata je tek 9. aprila 2014. godine, što znači da je fakultet više od tri meseca radio bez važeće akreditacije ustanove i studijskih programa tokom 2014. godine. U tom periodu, dekan Arhitektonskog fakulteta bio je upravo Vladan Đokić.
Ako pandemija nije postojala 2014. godine, a zakon je i tada jasno propisivao obavezu blagovremenog podnošenja zahteva, postavlja se pitanje šta je tada bio razlog rada bez akreditacije i zašto se taj period danas potpuno prećutkuje?
Kako je Građevinski fakultet u istoj zgradi poštovao zakon, a Arhitektonski nije?
Posebno ilustrativan primer predstavlja poređenje Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta, koji se nalaze u istoj zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra. Građevinski fakultet dobio je novu akreditaciju 11. marta 2021. godine, dakle pre isteka prethodne akreditacije, i to u punom jeku pandemije kovida.
Za razliku od toga, Arhitektonski fakultet novu akreditaciju dobija tek 20. maja 2021. godine, više od mesec dana nakon isteka prethodne. To znači da kovid nije bio sistemska prepreka za sve fakultete, jer su mnogi fakulteti u okviru Beogradskog univerziteta, ali i širom Srbije, uspešno i na vreme obnovili akreditacije u istom periodu.
Ovo poređenje otvara pitanje selektivne primene zakona na koje rektor Đokić Mora da odgovori prvenstveno svojim tudentima, a zatim u javnosti.
Zašto je VMŠ u Ćupriji poštovala zakon, a Arhitektonski fakultet upisivao bez akreditacije?
Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji suočila se sa istekom akreditacije studijskog programa medicinska sestra tokom pandemije kovida. Uprkos ogromnoj potrebi za medicinskim kadrom, ova ustanova nije raspisala konkurs za taj studijski program dok akreditacija nije obnovljena, upravo iz razloga poštovanja zakona.
Nasuprot tome, Senat Univerziteta u Beogradu raspisao je konkurs 14. aprila 2021. godine, u trenutku kada Arhitektonski fakultet, prema podacima NAT-a, nije imao važeću akreditaciju ni ustanove ni studijskih programa. Studenti su upisani bez ikakve garancije da će akreditacija biti naknadno dobijena.
Ako je zakon u Ćupriji morao da se poštuje i po cenu neupisivanja studenata, zašto za Arhitektonski fakultet važe drugačija pravila?
Može li rektor Đokić garantovati da diplome generacije 2021/22 neće biti ugrožene?
Državna revizorska institucija u svom izveštaju upozorila je da nepovezani akreditacioni ciklusi mogu imati ozbiljne posledice po studente, uključujući nepriznavanje položenih ispita, osporavanje izdatih diploma, probleme pri nastavku studija, nostrifikaciji u inostranstvu i zapošljavanju.
Generacija studenata 2021/22 na Arhitektonskom fakultetu, njih 302, upisana je na osnovu konkursa raspisanog 14. aprila 2021. godine, u periodu kada fakultet nije imao važeću akreditaciju ustanove i studijskih programa. To je činjenica potvrđena dokumentima NAT-a i uvidom u upisnu dokumentaciju Arhitektonskog fakulteta.
Uzimajući u obzir sve ove dileme, otvorena pitanja i potencijalno ozbiljne posledice, pitanje koje je ključno je:
Da li rektor Vladan Đokić može javno i pravno da garantuje da ovi studenti neće snositi posledice i da njihove diplome neće biti osporene? Ako ne može, zašto im se pruža politička podrška na skupovima, ali ne i pravna sigurnost kroz transparentno i zakonito upravljanje Univerzitetom?
