СРБИ НА АРАНЂЕЛОВДАН несвесно ПРАВЕ ИСТУ ГРЕШКУ: Патријарх Павле је објаснио шта је једино исправно - реч је о ОВОМ ОБИЧАЈУ!
Српска православна црква и верници сутра обележавају Аранђеловдан, а многи су у дилеми да ли се за ову славу припрема жито.
Разлог је народно веровање да се Свети Архангел Михаило сматра живим свецем, па се сматрало да жито, које симболизује васкрсење умрлих, није намењено светитељима који нису прошли биолошку смрт.
Ово предање се дуго преносило усменом традицијом и код многих породица изазивало недоумицу око обичаја припреме кољива за Аранђеловдан.
Међутим, смисао жита у црквеном учењу много је дубљи. Жито није само спомен на умрле, већ симболизује живот, вечност и повезаност човека са Богом. Током векова жито се припремало као молитва и захвалност, али и као сећање на претке који су нас увели у веру. У многим крајевима овај обичај и данас се сматра обавезним делом сваке крсне славе.
Патријарх Павле је јасно наглашавао да је веровање о изостављању жита погрешно и да се кољиво припрема за сваку славу без изузетка. Он је подсетио на речи из молитве освећења кољива у којој се свештеник моли да се жито приноси на славу Бога, у част светитеља и у помен свих који су упокојени у вери. На тај начин се објашњава да кољиво има првенствено духовну улогу и није везано за то да ли је светитељ на земљи живео или умро.
Сама пшеница која се кува за славу не носи значење смрти. Она представља наду у вечни живот и васкрсење. Жито је симбол вере и духовног јединства породице са Богом и прецима, па се зато припрема и на Аранђеловдан и на све друге крсне славе.
Црква учи да се кроз кољиво исказује захвалност, поштовање и молитва, док се народне заблуде и другачија тумачења временом могу превазићи правилним разумевањем обичаја.
Зато је званичан став Цркве јасан. Жито се припрема у славу Бога и у молитвеном сећању на претке, без обзира којем свецу је слава посвећена. Кољиво остаје снажан симбол вечног живота, васкрсења и духовне повезаности у хришћанској традицији.
