SRBI NA ARANĐELOVDAN nesvesno PRAVE ISTU GREŠKU: Patrijarh Pavle je objasnio šta je jedino ispravno - reč je o OVOM OBIČAJU!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Aranđelovdan, a mnogi su u dilemi da li se za ovu slavu priprema žito.
Razlog je narodno verovanje da se Sveti Arhangel Mihailo smatra živim svecem, pa se smatralo da žito, koje simbolizuje vaskrsenje umrlih, nije namenjeno svetiteljima koji nisu prošli biološku smrt.
Ovo predanje se dugo prenosilo usmenom tradicijom i kod mnogih porodica izazivalo nedoumicu oko običaja pripreme koljiva za Aranđelovdan.
Međutim, smisao žita u crkvenom učenju mnogo je dublji. Žito nije samo spomen na umrle, već simbolizuje život, večnost i povezanost čoveka sa Bogom. Tokom vekova žito se pripremalo kao molitva i zahvalnost, ali i kao sećanje na pretke koji su nas uveli u veru. U mnogim krajevima ovaj običaj i danas se smatra obaveznim delom svake krsne slave.
Patrijarh Pavle je jasno naglašavao da je verovanje o izostavljanju žita pogrešno i da se koljivo priprema za svaku slavu bez izuzetka. On je podsetio na reči iz molitve osvećenja koljiva u kojoj se sveštenik moli da se žito prinosi na slavu Boga, u čast svetitelja i u pomen svih koji su upokojeni u veri. Na taj način se objašnjava da koljivo ima prvenstveno duhovnu ulogu i nije vezano za to da li je svetitelj na zemlji živeo ili umro.
Sama pšenica koja se kuva za slavu ne nosi značenje smrti. Ona predstavlja nadu u večni život i vaskrsenje. Žito je simbol vere i duhovnog jedinstva porodice sa Bogom i precima, pa se zato priprema i na Aranđelovdan i na sve druge krsne slave.
Crkva uči da se kroz koljivo iskazuje zahvalnost, poštovanje i molitva, dok se narodne zablude i drugačija tumačenja vremenom mogu prevazići pravilnim razumevanjem običaja.
Zato je zvaničan stav Crkve jasan. Žito se priprema u slavu Boga i u molitvenom sećanju na pretke, bez obzira kojem svecu je slava posvećena. Koljivo ostaje snažan simbol večnog života, vaskrsenja i duhovne povezanosti u hrišćanskoj tradiciji.
