ДОКТОРКА УПОЗОРАВА: Жене, пазите се ове инфекције, поготово лети! Ако приметите ове симптоме, ево шта да радите!

Уринарна инфекција је једна од чешћих здравствених проблема и најчешћа је инфекција која углавном погађа женску популацију, мада ни мушкарци ни деца нису поштеђени. 

Појачан ризик од тога да се појави уринарна инфекција имају особе које се суочавају са падом имунитета, затим они који недовољно уносе течност, који пате од дијабетеса, имају песак или камен у бубрегу, увећану простату, урођене аномалије, а инфекцију могу узроковати и сексуални односи и неадекватна лична хигијена, купање у нехигијенским приликама базенима и рекама као и хладном мору, злоупотреба антибиотика која нарушава природну флору, промискуитет.

У чак 90% случајева, узрок уринарних инфекција су бактерије, од којих је најчешћа Escherichia Цоли (Е. Цоли). 

На значај уринарних инфекција указује податак да на глобалном нивоу имамо 8 милиона посета лекару сваке године. Уринарна инфекција може захватити горњи уринарни тракт – бубреге и уретере или доњи уринарни тракт – бешику, уретру, простату и тестисе код мушкараца. Најчешће се јављају као циститиси - упале мокраћне бешике и уретритиси- упале мокраћног канала, а ређе као пијелонефритиси- упале бубрега.

Овог пута ћемо више причати о уринарним инфекцијама код жена, јер жене чешће имају тај проблем.

Сексуално активне жене имају чешће инфекције у односу на неактивне. Одређени тип контрацепције- спермицидна средства и дијафрагме такође могу повећати ризик за настанак инфекције. 

Жене у менопаузи због пада нивоа естрогена, као и промена које настају на слузници урогениталног тракта су подложније инфекцији.

Фактор ризика  јесу и спуштање бешике и материце током година услед слабљења мишића карличног дна, након трудноће, порођаја, због гојазности. Исти фактори ризика могу довести и до инконтиненције- невољног губитка урина због чега жена носи дневни, или менструални уложак који је натопљен урином, те је инфекција уротракта неминовна.

СИМПТОМИ: учестало и болно мокрење, осећај пецкања у мокраћном каналу, притисак и напетост у пределу бешике или доњег дела трбуха, хитни позиви, отежано мокрење, невољни губитак урина симптоми су да је наступила инфекција мокраћне бешике. Урин може бити непријатног мириса, замућеног изледа, са присуством крви. Уколико се инфекција прошири на бубреге  може се јавити и бол у слабинском делу леђа, повишена температура, мучнина, малаксалост, повраћање, грозница.
Појава крви у урину, нарочито без болова може указати на неке друге болести уротракта, па се пацијент обавезно упућује урологу ради додатне дијагностике. Крв у мокраћи праћена болом је очекивана код упале мокраћне бешике.

ДИЈАГНОЗА: дијагностика уринарних инфекција поставља се једноставно и почиње се анамнезом (раговор са пацијентом) и анализом урина у лабораторији. Код сумње на инфекцију не мора се узети први јутарњи урин. Пре свега битно је правилно узети материјал. Након тоалете гениталне регије у стерилну бочицу даје се узорак средњег млаза урина и доставља у лабораторију. Уколико је потребан дужи транспорт неопходно је чување у фрижидеру.

САВЕТ: Уколико добијете симптоме који подсећају на уринарну инфекцију током ноћи, као што су бол током мокрења или изненадни, јак  и учестали нагон на мокрење немојте узимати антибиотик ! Великом броју пацијената ће помоћи аналгетик и повећан унос течности, а од користи могу бити и биљни препарати попут Naturoplex® таблета који може помоћи да се спречи даље разбуктавање инфекције и брзо умире тегобе. Уколико је могуће, анализу урина треба урадити пре започињања терапије  и јавити се свом урологу.

ЛЕЧЕЊЕ: зависи од врсте узрочника, али и јачине симптома и озбиљности инфекције, а најчешће траје 3-10 дана. Дужину лечења и врсту антибиотика одређује уролог или надлежни лекар. Не постоји најбољи или најјачи антибиотик за уринарну инфекцију, лек  се бира емпиријски или  према осетљивости бактерије, а на основу уринокултуре са антибиограмом. Такође, не захтева свако присуство бактерија у урину лечење. У последњих неколико година, биљни препарати заузимају важну улогу у третману уринарних инфекција и могу се користити самостално код благих уринарних инфекција, или у комбинацији са антибиотицима.

Уколико су симптоми уринарне инфекције изражени и евентуално потврђени у лабораторији, када добијете антибиотик од лекара, пре свега поштујете прописани протокол дозирања лека и времена узимања. Пожељно је смањење физичке  активности и повећање уноса воде. Пробиотик узимати раздвојено од антибиотика минимум 3 сата, осим пробиотика Буларди® који се може узети истовремено са антибиотиком. Интимни односи нису препоручљиви током трајања инфекције, као и интезивно тренирање и замарање.

Honey-moon циститис или циститис меденог месеца представља упалу бешике непосредно након сексуалне активности, након дужег периода апстиненције или због већег броја сексуалних односа у кратком интервалу. Током сексуалног контакта се повећава шанса за микролезије коже и слузнице гениталне регије и олакшава пут бактерија ка бешици. Код жена са рекурентним инфекцијама у виду honeymoon циститиса уролог ће препоручити дуготрајну или посткоиталну (после односа) антибиотску профилаксу.

САВЕТИ за превенцију инфекција мокраћне бешике: 

-узимање веће количине течности- вода (НЕ базна!) и чајеви да би се мокраћни канали чистили и испирали од повећаног броја бактерија
-редовно одржавање личне хигијене, правилно брисање након тоалета (од мокраћног канала ка анусу ! НЕ обрнуто)
-ношење веша од природних материјала
-код жена у менопаузи коришћење естрогенских крема према савету гинеколога или уролога
-код жена са инконтиненцијом решавање проблема операцијом  или лековима да се искључи мокар уложак који је пун урина
 - избегавати коришћење јако парфемисаних гелова за туширање, спермицида, као и лубриканата који нису на бази воде. 
- употреба пробиотика или вагинални пробиотици (орална употреба или у облику вагиналета , гела) за подизање локалног имунитета 
- биљни  препарат за инфекције уринарног система  ( за лечење и превентиву)

Препорука за лето које нам долази је, и за жене и мушкарце, да мењују свој купаћи костим након купања у морима, базенима и рекама, туширање ( хигијена уро-гениталне регије), подешавање клима уређаја на оптималну температуру, јер претерано хладан ваздух у стану или колима доводи до упале простате или тестиса код мушкараца, код жена мокраћне бешике.
Савет је и да свака лична апотека садржи бијни препарат за уринарне инфекције и да се отпочне са његовом применом 1. дана од појаве симптома. За случај упорних инфекција обратите се свом урологу ради савета и даљег лечења.