Jedna METODA SE NE PREPORUČUJE! Stručnjak objašnjava kako pomoći kada se neko GUŠI HRANOM

Zato je važno znati kako prepoznati znakove gušenja i pravilno pružiti prvu pomoć.

Kako prepoznati da se osoba guši?

Gušenje hranom najčešće nastaje iznenada tokom jela. Osoba koja se guši često se instinktivno hvata za vrat, otežano diše i pokušava da kašlje.

Kod blažeg oblika opstrukcije disajnih puteva osoba još uvek može da govori i kašlje. Međutim, kod težeg oblika ne može da izgovori ni reč, pokušava da kašlje bez uspeha, disanje postaje sve teže, a može doći i do gubitka svesti.

Šta prvo treba uraditi?

Pre svega potrebno je proceniti da li se radi o blagom ili teškom gušenju.

Ako osoba može da kašlje i govori, stručnjaci savetuju da je podstičete da nastavi sa kašljanjem, bez drugih intervencija.

U slučaju teške opstrukcije preporučuje se do pet snažnih udaraca između lopatica. Nakon svakog udarca treba proveriti da li je prepreka uklonjena.

Ako to ne pomogne, prelazi se na pritiske na stomak, odnosno Heimlichov zahvat. Ovi postupci se smenjuju dok se disajni put ne oslobodi ili dok osoba ne izgubi svest.

Kada odmah pozvati hitnu pomoć?

Stručnjaci naglašavaju da hitnu pomoć treba pozvati čim primetite ozbiljne poteškoće sa disanjem, bez obzira na to da li osoba kašlje ili ne.

Brza reakcija i pravovremeni poziv hitnim službama mogu biti presudni za ishod ovakvih situacija.

Heimlichov zahvat nije za svakoga

Iako je Heimlichov zahvat jedna od najpoznatijih metoda prve pomoći kod gušenja, ne koristi se u svim situacijama.

Ne preporučuje se kod odojčadi, osoba bez svesti, trudnica u poodmakloj trudnoći, kao ni kod osoba koje i dalje mogu da kašlju i govore. U tim slučajevima primenjuju se drugačije procedure prve pomoći.

Greška koju mnogi prave

Jedna od najčešćih grešaka jeste pokušaj vađenja zalogaja ili stranog tela prstima „na slepo“.

Na taj način prepreka može biti gurnuta još dublje u disajni put, čime se stanje dodatno pogoršava. Stručnjaci savetuju da se predmet pokušava ukloniti samo ako je jasno vidljiv i dostupan za bezbedno vađenje.

Metoda koja se ne preporučuje

Stručnjaci posebno upozoravaju na jednu „narodnu“ metodu koja se i dalje može čuti među ljudima – držanje deteta za noge sa glavom okrenutom nadole i tresenje.

Takav postupak može izazvati ozbiljne povrede vrata, kičme i mozga, a postoji i opasnost da se predmet zaglavi još dublje u disajnom putu. Upravo zbog toga ova metoda se ne preporučuje.

Postupak je drugačiji kod beba

Kod odojčadi se, umesto Heimlichovog zahvata, primenjuje kombinacija pet udaraca između lopatica i pet pritisaka na grudnu kost.

Zbog specifične građe tela, postupak prve pomoći kod beba razlikuje se od onog koji se koristi kod starije dece i odraslih osoba.