Ова промена у исхрани може значајно смањити ризик од рака: Посебно обратите пажњу шта доручкујете
У савременом начину живота, у којем су прерађена храна и грицкалице постале свакодневица, брига о здрављу црева никада није била важнија.
Према речима др Сузан Булман, која проучава везу између здравља црева и развоја рака, исхрана има пресудан утицај на ризик од обољевања.
Њена истраживања показују да пажљиво одабране намирнице могу створити „сигурно уточиште“ за корисне микроорганизме у цревима и тако значајно смањити вероватноћу настанка озбиљних болести.
Растући број случајева рака дебелог црева међу особама млађим од 45 година додатно је подстакао научнике, међу којима је и др Булман, да истраже улогу цревног микробиома у овом забрињавајућем тренду.
-Ови људи су често веома здрави, вежбају, физички су фит - објашњава Булман, истраживач и ванредни професор на МД Андерсон центру за рак, у разговору за "Business Инсидер".
Иако многи пацијенти следе исхрану богату хранљивим материјама, тешко је унети довољне количине влакана и витамина у свету преплављеном индустријски обрађеном храном.
Такве намирнице, попут пакованих грицкалица које су сиромашне нутријентима, могу оштетити природну заштитну слуз у цревима, омогућавајући штетним микробима да доспеју у крвоток. Последично, то може изазвати упалне процесе и повећати ризик од развоја канцерогених промена.
Током својих истраживања, Булман је потврдила да су влакна од кључног значаја за очување здравља црева. Намирнице попут сочива и пасуља не само да хране корисне микроорганизме, већ могу и да смање ризик од рака дебелог црева и усне дупље. Постоје и докази да исхрана богата влакнима може побољшати одговор организма на терапије против рака коже.
-Ако размишљате о цревима као о стамбеном комплексу, желите да прави станари буду ти корисни микроби - сликовито објашњава Булман.
Када је реч о свакодневним навикама, др Булман истиче да је њен избор за доручак овсена каша са воћем, која представља идеалан извор влакана.
Шоља овсених пахуљица и шоља малина садрже око 12 грама влакана, а додатком грожђа или банана повећава се њихов унос.
Као ужину бира крушке, које спадају међу воће с највишим садржајем влакана. Препоручена дневна количина влакана износи 25 грама за жене и 38 за мушкарце, али, према подацима УСДА, већина Американаца унесе мање од 10 грама дневно.
Када је реч о главним оброцима, Булман се ослања на целе изворе протеина попут пилетине, које комбинује с обиљем поврћа. Ручак јој често чини салата од пилетине са семенкама чија или бундеве, које додатно обогаћују оброк влакнима и протеинима.
-Производи који се рекламирају као високопротеински често су ултра-прерађени.Садрже емулгаторе и стабилизаторе како би дуже трајали и били укуснији. - упозорава Булман.
Вечера, каже, обично подразумева порцију протеина величине песнице, најчешће пилетину или говедину, уз поврће богато влакнима и интегралне житарице, што је у складу с принципима медитеранске исхране.
У њеном јеловнику важну улогу има и ферментисана храна, нарочито кефир, који користи као замену за млеко у smoothie напицима, јер је богат пробиотицима корисним за микробиом црева.
Приликом избора кефира саветује да се обрати пажња на састав микроорганизама наведен на етикети.
-Не желите само један микроб. Важно је да имате праву заједницу микроба - истиче Булман.