Ova promena u ishrani može značajno smanjiti rizik od raka: Posebno obratite pažnju šta doručkujete

Prema rečima dr Suzan Bulman, koja proučava vezu između zdravlja creva i razvoja raka, ishrana ima presudan uticaj na rizik od oboljevanja. 

Njena istraživanja pokazuju da pažljivo odabrane namirnice mogu stvoriti „sigurno utočište“ za korisne mikroorganizme u crevima i tako značajno smanjiti verovatnoću nastanka ozbiljnih bolesti.

Rastući broj slučajeva raka debelog creva među osobama mlađim od 45 godina dodatno je podstakao naučnike, među kojima je i dr Bulman, da istraže ulogu crevnog mikrobioma u ovom zabrinjavajućem trendu. 

-Ovi ljudi su često veoma zdravi, vežbaju, fizički su fit - objašnjava Bulman, istraživač i vanredni profesor na MD Anderson centru za rak, u razgovoru za "Business Insider". 

Iako mnogi pacijenti slede ishranu bogatu hranljivim materijama, teško je uneti dovoljne količine vlakana i vitamina u svetu preplavljenom industrijski obrađenom hranom.

Takve namirnice, poput pakovanih grickalica koje su siromašne nutrijentima, mogu oštetiti prirodnu zaštitnu sluz u crevima, omogućavajući štetnim mikrobima da dospeju u krvotok. Posledično, to može izazvati upalne procese i povećati rizik od razvoja kancerogenih promena.

Tokom svojih istraživanja, Bulman je potvrdila da su vlakna od ključnog značaja za očuvanje zdravlja creva. Namirnice poput sočiva i pasulja ne samo da hrane korisne mikroorganizme, već mogu i da smanje rizik od raka debelog creva i usne duplje. Postoje i dokazi da ishrana bogata vlaknima može poboljšati odgovor organizma na terapije protiv raka kože. 

-Ako razmišljate o crevima kao o stambenom kompleksu, želite da pravi stanari budu ti korisni mikrobi - slikovito objašnjava Bulman.

Kada je reč o svakodnevnim navikama, dr Bulman ističe da je njen izbor za doručak ovsena kaša sa voćem, koja predstavlja idealan izvor vlakana. 

Šolja ovsenih pahuljica i šolja malina sadrže oko 12 grama vlakana, a dodatkom grožđa ili banana povećava se njihov unos. 

Kao užinu bira kruške, koje spadaju među voće s najvišim sadržajem vlakana. Preporučena dnevna količina vlakana iznosi 25 grama za žene i 38 za muškarce, ali, prema podacima USDA, većina Amerikanaca unese manje od 10 grama dnevno.

Kada je reč o glavnim obrocima, Bulman se oslanja na cele izvore proteina poput piletine, koje kombinuje s obiljem povrća. Ručak joj često čini salata od piletine sa semenkama čija ili bundeve, koje dodatno obogaćuju obrok vlaknima i proteinima. 

-Proizvodi koji se reklamiraju kao visokoproteinski često su ultra-prerađeni.Sadrže emulgatore i stabilizatore kako bi duže trajali i bili ukusniji. - upozorava Bulman.

Večera, kaže, obično podrazumeva porciju proteina veličine pesnice, najčešće piletinu ili govedinu, uz povrće bogato vlaknima i integralne žitarice, što je u skladu s principima mediteranske ishrane. 

U njenom jelovniku važnu ulogu ima i fermentisana hrana, naročito kefir, koji koristi kao zamenu za mleko u smoothie napicima, jer je bogat probioticima korisnim za mikrobiom creva.

Prilikom izbora kefira savetuje da se obrati pažnja na sastav mikroorganizama naveden na etiketi. 

-Ne želite samo jedan mikrob. Važno je da imate pravu zajednicu mikroba - ističe Bulman.