Водећи гастроентеролог који 10 година проучава ЦРЕВА навео 1 воћку коју не једе ни у лудилу - Нагло скаче шећер у крви, а Срби је редовно купују
Водећи гастроентеролог са Харварда, навео је једно воће које никако не једе и воће које погодује цревима.
Један од водећих гастроентеролога рангирао је десет уобичајених врста воћа према томе колико су добра, односно лоша, за здравље црева, и открио изненађујуће воће које увек избегава како би заштитио своја црева и спречио упале.
Др Саураб Сети, гастроентеролог са Харвардовом дипломом, огласио се на Инстаграму упозоривши да нису све врсте воћа једнако корисне, јер нека могу озбиљно нарушити људски дигестивни систем.
На последњем месту нашле су се презреле банане, омиљени избор за доручак милиона људи широм света.
Др Сети је објаснио да презреле банане могу нагло подићи ниво шећера у крви, а истовремено пружају мање "горива" добрим бактеријама у цревима.
Истраживања су показала да како банана сазрева, количина резистентног скроба и укупних биљних влакана опада, док ниво шећера расте, преноси "Дејли мејл".
Резистентни скроб је врста угљених хидрата који одолева варењу ензимима у дигестивном тракту и успорава варење.
Због тога презреле банане улазе на "црну листу" др Сетија. Међутим, благо зелене банане оцењене су као мање штетне, са оценом пет од десет.
Благо незреле банане богатије су биљним влакнима, која су повезана са смањеним ризиком од срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса типа 2 и рака црева. Позната и као "баластне материје", влакна такође помажу у спречавању затвора, олакшавају варење и омогућавају осећај ситости на дуже време.
Према др Сетију, киви је одличан извор растворљивих влакана. Један киви садржи око два грама влакана на порцију од 80 грама. Растворљива влакна привлаче воду и у цревима формирају гел, чиме ублажавају затвор и повећавају учесталост пражњења црева.
Иако повремени затвор није опасан, честе или хроничне тегобе овог типа све чешће се доводе у везу са раком црева. Студије су показале да хронично успорен систем може повећати вероватноћу за развој дигестивних карцинома и до 1,5 пута, јер редовно пражњење смањује време које потенцијалне токсине проводе у контакту са зидовима црева.
Воће које погодује цревима
На првом месту воћа које погодује цревима др Сети је издвојио боровнице, одмах иза њих нар.
Ово воће је пуно антиоксиданата који помажу телу да се бори против слободних радикала, дуго повезаних са болестима попут дијабетеса и рака.
Нар такође садржи елагитанине, моћну врсту полифенола који могу смањити упалу у организму, што је познат фактор ризика за срчане болести.
У једној студији коју су спровели нутриционисти са Универзитета у Барселони, учесници који су имали исхрану богату полифенолима, присутним у тамном бобичастом воћу, орашастим плодовима, какау и маслиновом уљу, имали су 46 одсто мањи ризик од развоја срчаних болести у поређењу са онима који су уносили веома мало.
На средини листе нашли су се диње, крушке и јабуке, док су грожђе и поморанџе добиле оцене два и три од десет. Грожђе се већински састоји од воде, богато је витамином Ц и калијумом и показало се да чак може смањити упале и ризик од болести.
Ипак, садржи мало калорија и има мању укупну нутритивну вредност у поређењу са другим воћем.
Поморанџе су богате витамином Ц, фолатом и антиоксидантима који јачају имунитет и помажу у борби против инфекција, али превише доброг може имати погубне последице.
Истраживање објављено у "Бритисх Јоурнал оф Dermatology" открило је високу повезаност између велике конзумације цитруса и повећаног ризика од рака коже.
Стручњаци верују да је то због фотосензитивних својстава овог воћа, али су потребна даља истраживања како би се ови налази потврдили и боље објаснило њихово дугорочно дејство на здравље.
Ипак, витамин Ц је кључан за одржавање здравља коже, крвних судова, костију и хрскавице, а његов недостатак може довести до скорбута.
Према подацима британског Националног здравственог система, све потребне количине витамина Ц могуће је унети путем свакодневне исхране, али пошто се не складишти у телу, неким људима може бити саветовано узимање суплемената.
Србија Данас/Стил, Вукашин Ристић/Пренела Ј.Ш.