Pravi domaći gulaš se NE KUVA SA VODOM: Profesionalci dodaju nešto drugo, i zato dobijaju izvanredan ukus svaki put!

Tajna je u jednoj jednostavnoj stvari: pravi gulaš se nikada ne kuva s vodom.

Umesto da razblažimo ono što smo pažljivo stvarali, iskusni kuvari koriste tečnosti koje pojačavaju ukus i daju jelu karakter. 

Crno vino daje boju, kiselinu i složenost i klasičan je izbor za goveđi gulaš. Bujon, bilo mesni ili povrtni, pojačava umami i dubinu. Pivo, naročito tamno, donosi rustičan šmek. Sok od paradajza dodaje notu svežine za laganiju, mediteransku varijantu. Često je najbolja kombinacija – pola vina, pola bujona. Voda samo razblažuje, dok sve ostalo gradi slojeve ukusa. Zato pravi gulaš nikada ne počinje iz česme.

Da bismo postigli savršen rezultat, važno je da meso dobro propržimo dok ne dobije koricu, jer se tu stvara osnova bogatog ukusa. Luk treba dinstati dugo i strpljivo, jer on nosi strukturu i punoću. 

Tečnost dodajemo postepeno, u manjim količinama, dok se sve krčka na tihoj vatri. Gulaš ne trpi žurbu, jer mu je potrebno vreme da razvije karakter.

Ako se pitate da li alkohol iz vina ispari tokom kuvanja, odgovor je da – ispari, ali ostavi bogatu aromu, pod uslovom da se kuva barem sat do dva. Belo vino može da se koristi, ali daje blaži ukus, prikladniji za piletinu nego za govedinu. Ako nemamo vino, možemo upotrebiti bujon ili sok od paradajza – samo da nije obična voda.

Tečnost treba dodati onoliko koliko da prekrije meso, ali ne previše, jer pravi gulaš mora biti gust i pun. Kombinovanje različitih tečnosti često daje najbolji rezultat.

Gulaš ne trpi prečice. Ako želimo da naš gulaš ne bude samo obično kuvano jelo, već da miriše na dom i da se pamti, moramo mu posvetiti pažnju. Umesto vode, birajmo vino, bujon ili paradajz. 

Pravi gulaš ne zavisi od sreće ni od tajnog sastojka, već od strpljenja i slojevitog građenja ukusa.