U Jugoslaviji nijedan ručak nije mogao da prođe bez SUPE - otkrivamo pravi RECEPT za bistru supu koja je ljude držala zdravim

Postojalo je vreme kada nijedan ručak nije mogao da se zamisli bez tanjira tople, bistre supe. U Jugoslaviji je supa bila obavezna – bez obzira da li je na trpezi bilo mesa, variva ili pečenja. Smatrala se hranom koja „otvara stomak“, jača organizam i okuplja porodicu za stolom. Nije se preskakala, nije se menjala trendovima i nije se komplikovala.

Ta supa bila je jednostavna, ali bogata – kuvana dugo, od mesa sa kostima, korenastog povrća i začina koji su davali dubinu ukusa. Danas, kada se sve češće vraćamo domaćoj kuhinji i starim receptima, upravo ovakva bistrа supa ponovo dolazi u fokus. Jer ono što je generacijama hranilo porodice, i dalje ima svoje mesto na stolu.

Zašto je bistrа supa bila toliko važna?

U svakodnevnoj ishrani nekadašnje Jugoslavije, supa je imala posebnu ulogu:

• jela se svakog dana
• bila je lagana, ali hranljiva
• pripremala se od osnovnih, dostupnih namirnica
• davala je snagu i osećaj sitosti bez težine

Kuvanje supe bilo je ritual – tiho krčkanje na ringli, miris povrća u kuhinji i tanjir koji se nikada nije odbijao.

Pravi jugoslovenski recept za bistru supu

Sastojci:

pileće meso sa kostima – oko 700 g

voda – 5 litara

šargarepa – 3 korena

peršun – 2 korena

paškanat – 1 koren

celer – 50–100 g

crni luk – 1 manja glavica (oko 50 g, prepečena na ringli)

list peršuna – 1 grančica

list celera – 1 grančica

biber u zrnu – 5 zrna

vegeta – 3 kašike

Priprema korak po korak:

Pileće meso sa kostima staviti u veći lonac i preliti hladnom vodom. Lonac staviti na ringlu i zagrevati lagano, bez žurbe. Kada supa počne da se zagreva, skidati penu koja se stvara na površini – upravo to daje bistrinu.

Korenasto povrće očistiti i dodati celo ili krupno sečeno. Crni luk kratko prepeći direktno na ringli, bez ulja, dok ne potamni spolja – to je stari trik koji supi daje boju i puniji ukus. Zatim i njega dodati u lonac.

Dodati zrna bibera, grančicu peršuna i celera, pa supu kuvati na tihoj vatri najmanje 1,5 do 2 sata. Pred kraj kuvanja dodati vegetu i po potrebi još malo soli.

Kada je supa gotova, procediti je i služiti toplu, najčešće sa rezancima ili knedlama – baš kako se nekada radilo.

Zašto se koristila vegeta i zašto je bila deo svakog doma?

U jugoslovenskim kuhinjama, vegeta je imala posebno mesto. Koristila se u malim količinama da zaokruži ukus i poveže meso i povrće u celinu. Kombinacija sušenog povrća i začina davala je supi prepoznatljiv, „domaći“ šmek koji se i danas pamti.

Upravo zato je bila standard u gotovo svakom domaćinstvu – jednostavna, praktična i pouzdana.

Ukus koji vraća u detinjstvo

Bistra supa iz Jugoslavije nije bila luksuz, ali je bila sigurna. Bila je tu kad se dolazilo iz škole, kad se neko prehladi, kad se porodica okupi za ručkom. Danas, kada ponovo tražimo ravnotežu i vraćamo se proverеним receptima, ova supa podseća da je često najjednostavnije – ujedno i najbolje.