У Југославији ниједан ручак није могао да прође без СУПЕ - откривамо прави РЕЦЕПТ за бистру супу која је људе држала здравим

Постојало је време када ниједан ручак није могао да се замисли без тањира топле, бистре супе. У Југославији је супа била обавезна – без обзира да ли је на трпези било меса, варива или печења. Сматрала се храном која „отвара стомак“, јача организам и окупља породицу за столом. Није се прескакала, није се мењала трендовима и није се компликовала.

Та супа била је једноставна, али богата – кувана дуго, од меса са костима, коренастог поврћа и зачина који су давали дубину укуса. Данас, када се све чешће враћамо домаћој кухињи и старим рецептима, управо оваква бистра супа поново долази у фокус. Јер оно што је генерацијама хранило породице, и даље има своје место на столу.

Зашто је бистра супа била толико важна?

У свакодневној исхрани некадашње Југославије, супа је имала посебну улогу:

• јела се сваког дана
• била је лагана, али хранљива
• припремала се од основних, доступних намирница
• давала је снагу и осећај ситости без тежине

Кување супе било је ритуал – тихо крчкање на рингли, мирис поврћа у кухињи и тањир који се никада није одбијао.

Прави југословенски рецепт за бистру супу

Састојци:

пилеће месо са костима – око 700 г

вода – 5 литара

шаргарепа – 3 корена

першун – 2 корена

пашканат – 1 корен

целер – 50–100 г

црни лук – 1 мања главица (око 50 г, препечена на рингли)

лист першуна – 1 гранчица

лист целера – 1 гранчица

бибер у зрну – 5 зрна

вегета – 3 кашике

Припрема корак по корак:

Пилеће месо са костима ставити у већи лонац и прелити хладном водом. Лонац ставити на ринглу и загревати лагано, без журбе. Када супа почне да се загрева, скидати пену која се ствара на површини – управо то даје бистрину.

Коренасто поврће очистити и додати цело или крупно сечено. Црни лук кратко препећи директно на рингли, без уља, док не потамни споља – то је стари трик који супи даје боју и пунији укус. Затим и њега додати у лонац.

Додати зрна бибера, гранчицу першуна и целера, па супу кувати на тихој ватри најмање 1,5 до 2 сата. Пред крај кувања додати вегету и по потреби још мало соли.

Када је супа готова, процедити је и служити топлу, најчешће са резанцима или кнедлама – баш како се некада радило.

Зашто се користила вегета и зашто је била део сваког дома?

У југословенским кухињама, вегета је имала посебно место. Користила се у малим количинама да заокружи укус и повеже месо и поврће у целину. Комбинација сушеног поврћа и зачина давала је супи препознатљив, „домаћи“ шмек који се и данас памти.

Управо зато је била стандард у готово сваком домаћинству – једноставна, практична и поуздана.

Укус који враћа у детињство

Бистра супа из Југославије није била луксуз, али је била сигурна. Била је ту кад се долазило из школе, кад се неко прехлади, кад се породица окупи за ручком. Данас, када поново тражимо равнотежу и враћамо се провереним рецептима, ова супа подсећа да је често најједноставније – уједно и најбоље.