Borba za dah Pape Franje: Kako su ga PLUĆA godinama izdavala, a jedan simptom bio ZNAK da mu se zdravlje opasno ruši

Papa Franjo, koji je preminuo u 88. godini, decenijama se suočavao sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima. Još u mladosti mu je, usled pleuritisa, uklonjen deo jednog plućnog krila. Ovaj hirurški zahvat ostavio je trajne posledice, učinivši ga podložnijim infekcijama disajnih puteva tokom života.

U februaru 2025. godine, njegovo zdravstveno stanje se drastično pogoršalo – hospitalizovan je u rimsku bolnicu "Gemelli" zbog obostrane upale pluća. Uprkos početnoj stabilnosti, stanje se zakomplikovalo: bronhijalni spazam i aspiracija zahtevali su neinvazivnu mehaničku ventilaciju. Iako su postojali znaci poboljšanja, njegovo iscrpljeno telo nije uspelo da se izbori sa komplikacijama.

Bez njihovog pravilnog rada, celokupno zdravlje dolazi u pitanje. Bolesti pluća su, zbog toga, među najozbiljnijim medicinskim stanjima, a život i zdravlje Pape Franje poslednjih godina služili su kao primer koliko respiratorni problemi mogu biti teški i opasni.

Mnogi od simptoma koje je Papa iskusio deo su kliničke slike većine ozbiljnih plućnih oboljenja. Ključni znaci koji ukazuju da pluća nisu u najboljem stanju uključuju:

• Kratak dah, posebno pri naporu

• Uporan kašalj – suv ili sa iskašljavanjem

• Piskanje u grudima i bol pri disanju

• Osećaj težine i nelagodnosti u grudima

• Iskašljavanje krvi – simptom koji zahteva hitnu lekarsku pomoć

Telo takođe reaguje sistemski: javljaju se umor, gubitak apetita i težine, groznica, noćno znojenje, pa čak i promene na noktima i prstima – tzv. batičasti prsti, karakteristični za hronične bolesti pluća.

Borba Pape Franje sa bolestima pluća bila je dugotrajna, ali je pokazivala njegovu izuzetnu duhovnu snagu i predanost, čak i kada je fizičko zdravlje zakazivalo. Njegova smrt ostavila je dubok trag u srcima vernika, ali i podsetila koliko je važno brinuti o svom disajnom sistemu – jer kada pluća stradaju, ceo organizam trpi.