Najčešće bolesti i tegobe zbog niskih temperatura u Srbiji: Šta se najviše javlja kada su sneg i minus danima u prognozi?

Poslednjih nedelja u Srbiji zima je pokazala zube, uz periode kada su temperature u minusu i kada sneg i poledica prave dodatne probleme u svakodnevici.

Iako hladno vreme samo po sebi ne "stvara" viruse, nauka jasno pokazuje da zimi (hladno + suv vazduh + više boravka u zatvorenom) lakše dolazi do širenja respiratornih infekcija, a istovremeno rastu i rizici od pogoršanja hroničnih bolesti. U nastavku su najčešće bolesti i stanja koja lekari najviše viđaju kada vremenska prognoza danima najavljuje niske temperature, sneg i led.

1) Prehlade, grip i druge respiratorne infekcije

Najčešća "zimska ekipa" su infekcije gornjih disajnih puteva: prehlada, grip, upala grla, zapušen nos, kašalj, ponekad i komplikacije poput bronhitisa ili upale pluća. Jedan od razloga je što se u zimskim uslovima virusi bolje prenose: hladan i suv vazduh, kao i nizak nivo unutrašnje vlažnosti (zbog grejanja), mogu pogodovati opstanku i širenju respiratornih virusa. O ulozi temperature i vlažnosti u prenosu gripa govori pregled radova objavljen na PubMed Central, dok Stanford piše o tome kako niska vlažnost u zatvorenom može biti "vetar u leđa" respiratornim virusima, navodi Stanford Report.

Tipični simptomi

• curenje nosa ili zapušen nos, kijanje
• bol u grlu, promuklost
• kašalj, povišena temperatura
• malaksalost, bolovi u mišićima (češće kod gripa)

Kada je vreme za lekara

• otežano disanje, bol u grudima
• visoka temperatura koja traje ili se vraća
• izražena slabost, dehidracija
• kod dece, starijih i hroničnih bolesnika i ranije nego inače

2) Pogoršanje astme i HOBP: hladan vazduh kao okidač

Hladan, suv vazduh može iritirati disajne puteve i pojačati simptome kod osoba sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Američko udruženje za pluća navodi da je hladno vreme čest okidač koji može izazvati kašalj, sviranje u grudima i kratak dah, piše American Lung Association. Takođe, postoje i naučni pregledi koji objašnjavaju kako hlađenje i isušivanje disajnog epitela može doprineti simptomima i upalama, navodi rad na PubMed Central.

Praktično u zimskim uslovima

• dišite kroz nos koliko možete, a u jačem minusu preko šala ili maske
• izbegavajte intenzivan napor napolju u ranim jutarnjim satima
• redovno koristite propisanu terapiju i inhalatore

3) Hipotermija i promrzline: tihe opasnosti na minusu

Kada je dugo u minusu, posebno uz vetar, vlažnu odeću ili umor, raste rizik od hipotermije (pad telesne temperature) i promrzlina. CDC posebno naglašava da je hipotermija hitno stanje i daje jasne smernice kako je prepoznati i sprečiti, navodi CDC, a isto važi i za prevenciju promrzlina i hipotermije, prenosi CDC. Praktične savete za ponašanje tokom ekstremne hladnoće objavljuje i američka meteorološka služba, piše National Weather Service.

Ko je najugroženiji

• stariji, mala deca, osobe bez adekvatnog grejanja
• ljudi koji rade napolju, vozači, planinari
• osobe pod uticajem alkohola ili sedativa

4) Srce i krvni pritisak: zašto zimi raste rizik

Hladnoća sužava krvne sudove, može podići krvni pritisak i povećati opterećenje srca. Američka kardiološka asocijacija objašnjava da hladno vreme može pogoršati simptome kod osoba sa koronarnom bolešću i da hladnoća povećava stres za kardiovaskularni sistem, navodi American Heart Association. Takođe, AHA u tekstu o zimskim rizicima objašnjava da ekstremna hladnoća može doprineti većoj sklonosti krvi ka zgrušavanju i povećati rizik od srčanog i moždanog udara, piše American Heart Association.

Posebno oprezni treba da budu

• osobe sa hipertenzijom, anginom, prethodnim infarktom ili moždanim udarom
• dijabetičari i pušači
• stariji od 65 godina

5) Povrede zbog poledice: "zimska bolest" koju niko ne planira

U danima kada vremenska prognoza najavljuje sneg, led i jutarnji minus, raste broj padova, uganuća i preloma. Rizik je veći kod starijih, ali i kod svih koji žure, nose neadekvatnu obuću ili hodaju po neočišćenim površinama. Met Office upozorava da hladno vreme povećava i rizik od nezgoda i povreda u kući i napolju, navodi Met Office.

Brze mere prevencije

• obuća sa dobrim đonom, sitniji koraci, ruke slobodne (ne u džepovima)
• posebna pažnja na stepenice, prelaze, trotoare u hladu
• u kolima: strugač, tečnost za stakla, ćebe i osnovna zimska oprema

Kako da smanjite rizik: kratak plan za dane kada su niske temperature i sneg u najavi

• Slojno oblačenje i zaštita šaka, stopala i glave, uz izbegavanje vlažne odeće, savetuje National Weather Service.
• Grejanje i temperatura u prostoru: NHS ističe da održavanje toplote može pomoći u prevenciji ozbiljnijih zimskih problema poput upale pluća, srčanih i moždanih udara, navodi NHS.
• Higijena ruku i izbegavanje gužvi kada je moguće, posebno u sezoni respiratornih infekcija.
• Oprez sa naporom na minusu: čišćenje snega i brzo hodanje po hladnoći mogu dodatno opteretiti srce kod rizičnih grupa, piše American Heart Association.

Kada su vreme, sneg i niske temperature glavna tema vremenske prognoze, najčešće se javljaju respiratorne infekcije, pogoršanja astme i HOBP, kao i ozbiljna stanja poput hipotermije i promrzlina. Kod dela populacije rastu i kardiovaskularni rizici, a poledica donosi talas povreda. Dobra vest je da većina ovih problema može da se ublaži jednostavnim merama: toplota, slojevi, suva odeća, oprez na ledu i pravovremena reakcija na simptome.