Šta je opasno nizak krvni pritisak? Simptomi koje ne treba ignorisati
Naročito ako ga prate simptomi poput nesvestice, slabosti ili konfuzije.
Nizak krvni pritisak, odnosno hipotenzija, javlja se kada su vrednosti najčešće ispod 90/60 mmHg, ali postaje opasan kada ga prate vrtoglavica, nesvestica, konfuzija, otežano disanje ili ubrzan puls.
Lekari upozoravaju da tada mozak i važni organi mogu dobijati manje kiseonika, zbog čega tegobe ne treba ignorisati.
Doktorka Nataša Janković upozorava: Ove svakodnevne navike podižu krvni pritisak
Mnogi nizak krvni pritisak ne shvataju ozbiljno, jer se o njemu uglavnom govori manje nego o povišenom pritisku.
Ipak, hipotenzija nije uvek bezazlena. Kod nekih osoba ona može biti normalno stanje, ali ako se javi iznenada ili uz neprijatne simptome, može ukazivati na zdravstveni problem.
Prema smernicama NHS-a, vrednosti ispod 90/60 mmHg smatraju se niskim krvnim pritiskom, ali sama brojka nije uvek presudna.
Važno je da li osoba ima tegobe i da li pritisak naglo pada.
Kada nizak pritisak postaje opasan?
Nizak pritisak može postati problem kada krv ne doprema dovoljno kiseonika i hranljivih materija do mozga, srca i drugih važnih organa.
Mayo Clinic navodi da je poseban razlog za oprez nagli pad pritiska, naročito ako ga prate simptomi poput nesvestice, slabosti ili konfuzije.
Najčešći simptomi niskog krvnog pritiska su:
- vrtoglavica i osećaj ošamućenosti
- nesvestica
- zamagljen vid
- izražen umor i slabost
- mučnina
- ubrzan ili nepravilan rad srca
- otežano disanje
- problemi sa koncentracijom
- konfuzija
Ukoliko se ovi simptomi ponavljaju, ne bi ih trebalo pripisivati samo umoru, vrućini ili naglom ustajanju.
Potrebno je izmeriti pritisak i obratiti pažnju na to kada se tegobe javljaju.
Ortostatska hipotenzija: pad pritiska pri ustajanju
Posebno čest oblik niskog pritiska je ortostatska, odnosno posturalna hipotenzija.
Ona nastaje kada pritisak naglo padne prilikom ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja.
Tada se mogu javiti vrtoglavica, zamračenje pred očima, nestabilnost, slabost ili čak gubitak svesti.
Cleveland Clinic navodi da se kod ortostatske hipotenzije simptomi uglavnom javljaju pri ustajanju, a mogu uključivati zamagljen vid, konfuziju, umor, lupanje srca, mučninu i kratak dah.
Ko je u većem riziku?
Nizak krvni pritisak može se javiti kod potpuno zdravih osoba, ali određena stanja povećavaju rizik.
Među mogućim uzrocima su dehidratacija, gubitak krvi, trudnoća, srčani problemi, poremećaji rada štitne žlezde, dijabetes, kao i pojedini lekovi, posebno oni koji se koriste za visok pritisak, srčane bolesti ili depresiju.
Zato je važno da se terapija nikada ne menja na svoju ruku.
Ako se sumnja da lekovi utiču na pritisak, o tome treba razgovarati sa lekarom.
Kada se treba javiti lekaru?
Lekarsku pomoć treba potražiti ako se nizak pritisak javlja često, ako osoba gubi svest, oseća konfuziju, ima otežano disanje, bol u grudima, hladnu i lepljivu kožu ili veoma slab i ubrzan puls.
Ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljno stanje i zahtevaju hitnu procenu.
Kod blažih tegoba može pomoći postepeno ustajanje, unos dovoljno tečnosti i izbegavanje naglih promena položaja, ali to nije zamena za pregled ako se simptomi ponavljaju.
Nizak pritisak, dakle, nije uvek razlog za paniku, ali nije ni nešto što treba automatski zanemariti.
Najvažnije je pratiti simptome, meriti pritisak i reagovati na vreme ako telo šalje signale da nešto nije u redu.
