EVO KAKO DA DOŽIVITE STOTU: Jedan od najvećih stručnjaka otkrio kojih PET stvari morate izbegavati kako biste živeli duže

U intervjuu za Njujork Tajms iz marta 2024. godine, dr Valter Longo, profesor gerontologije i bioloških nauka, kao i direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu Južne Kalifornije (USC), govorio je o prehrambenim navikama koje karakterišu najdugovečnije ljude sveta, posebno naglašavajući Italiju, kao zemlju iz koje potiče.

- Italija je pravo blago za proučavanje procesa starenja. To je svojevrsna oaza dugovečnosti - rekao je Longo, prisećajući se detinjstva provedenog između Đenove i sela Moločio, poznatog po neuobičajeno velikom broju stogodišnjaka. Upravo ta životna iskustva usmerila su ga ka višedecenijskom naučnom istraživanju ljudskog veka, a njegov lični cilj je da poživi do 120, pa i 130 godina.  

Povratak izvornoj ishrani

Dr Longo promoviše dijetu koju naziva "Lite Italian", zasnovanu na autentičnoj mediteranskoj ishrani kakvu su praktikovali njegovi preci, pre nego što su testenine, sir i industrijska hrana preplavili tanjire. U njenoj osnovi nalaze se biljna hrana, povrće, mahunarke i zdrave masti, uz povremen unos ribe, a najviše dva do tri puta nedeljno.  

Preporučene namirnice uključuju:  

- Sveže povrće i voće  

- Integralne žitarice  

- Mahunarke (pasulj, leblebije, grašak)  

- Prašaste plodove  

- Maslinovo ulje  

S druge strane, upozorava na štetnost moderne italijanske ishrane, koju opisuje kao energetski bogatu, ali nutritivno siromašnu.  

U hranu koju naziva "otrovom", i za koju tvrdi da povećava rizik od hroničnih bolesti i gojaznosti, smadaju:

- Industrijski prerađeni proizvodi poput pice i testenine  

- Crveno i prerađeno meso  

- Beli hleb  

- Prženi i prerađeni krompir  

Posebnu je zabrinut zbog sve lošije ishrane dece u Italiji, kod kojih se sve češće dijagnostikuju gojaznost i metabolički sindrom, odnosno problemi koji su retko postojali u tradicionalnom mediteranskom okruženju.  

Dijeta dugovečnosti  

Kao praktično rešenje, dr Longo je osmislio Dijetu dugovečnosti – režim ishrane baziran na kliničkim istraživanjima i prilagođen savremenom načinu života. Njegova osnova je biljna ishrana sa ograničenim unosom životinjskih proizvoda i unošenje hrane u okviru vremenskih okvira koji podržavaju metaboličko zdravlje.  

Dijeta podrazumeva:  

- Ishranu baziranu na biljkama i orašastim plodovima  

- Periodični "lažni post" - četiri puta godišnje, tokom pet dana, po posebnom režimu  

- Povremeni post: unos hrane ograničen na 12 sati dnevno (npr. od 8 do 20 h), bez jela 3-4 sata pre spavanja  

„Lažni post“ stimuliše regenerativne procese u organizmu bez ekstremnog gladovanja, omogućavajući ćelijama da se očiste, obnove i podmlade.