ЕВО КАКО ДА ДОЖИВИТЕ СТОТУ: Један од највећих стручњака открио којих ПЕТ ствари морате избегавати како бисте живели дуже

У интервјуу за Њујорк Тајмс из марта 2024. године, др Валтер Лонго, професор геронтологије и биолошких наука, као и директор Института за дуговечност на Универзитету Јужне Калифорније (УСЦ), говорио је о прехрамбеним навикама које карактеришу најдуговечније људе света, посебно наглашавајући Италију, као земљу из које потиче.

- Италија је право благо за проучавање процеса старења. То је својеврсна оаза дуговечности - рекао је Лонго, присећајући се детињства проведеног између Ђенове и села Молочио, познатог по неуобичајено великом броју стогодишњака. Управо та животна искуства усмерила су га ка вишедеценијском научном истраживању људског века, а његов лични циљ је да поживи до 120, па и 130 година.  

Повратак изворној исхрани

Др Лонго промовише дијету коју назива "Лите Италиан", засновану на аутентичној медитеранској исхрани какву су практиковали његови преци, пре него што су тестенине, сир и индустријска храна преплавили тањире. У њеној основи налазе се биљна храна, поврће, махунарке и здраве масти, уз повремен унос рибе, а највише два до три пута недељно.  

Препоручене намирнице укључују:  

- Свеже поврће и воће  

- Интегралне житарице  

- Махунарке (пасуљ, леблебије, грашак)  

- Прашасте плодове  

- Маслиново уље  

С друге стране, упозорава на штетност модерне италијанске исхране, коју описује као енергетски богату, али нутритивно сиромашну.  

У храну коју назива "отровом", и за коју тврди да повећава ризик од хроничних болести и гојазности, смадају:

- Индустријски прерађени производи попут пице и тестенине  

- Црвено и прерађено месо  

- Бели хлеб  

- Пржени и прерађени кромпир  

Посебну је забринут због све лошије исхране деце у Италији, код којих се све чешће дијагностикују гојазност и метаболички синдром, односно проблеми који су ретко постојали у традиционалном медитеранском окружењу.  

Дијета дуговечности  

Као практично решење, др Лонго је осмислио Дијету дуговечности – режим исхране базиран на клиничким истраживањима и прилагођен савременом начину живота. Његова основа је биљна исхрана са ограниченим уносом животињских производа и уношење хране у оквиру временских оквира који подржавају метаболичко здравље.  

Дијета подразумева:  

- Исхрану базирану на биљкама и орашастим плодовима  

- Периодични "лажни пост" - четири пута годишње, током пет дана, по посебном режиму  

- Повремени пост: унос хране ограничен на 12 сати дневно (нпр. од 8 до 20 х), без јела 3-4 сата пре спавања  

„Лажни пост“ стимулише регенеративне процесе у организму без екстремног гладовања, омогућавајући ћелијама да се очисте, обнове и подмладе.