Misteriozni izraz ponovo preplavio mreže: Znate li pravo značenje reči "domer"

Mnogi od nas imaju barem jednog prijatelja koji stalno šalje alarmantne vesti uz komentare poput „gotovi smo“. Za takve ljude danas se sve češće koristi izraz „doomeri“, a psiholozi upozoravaju da je takav način razmišljanja postao posebno rasprostranjen zbog društvenih mreža i konstantnog doomscrollovanja.

Terapeutkinja Kloi Bin za HafPost objašnjava da je domerizam „sklop razmišljanja koji se zasniva na hroničnom pesimizmu i očekivanju najgoreg mogućeg ishoda“. Dodaje da ga često prate „osećaj beznađa, bespomoćnosti i emocionalne iscrpljenosti“.

Šta zapravo znači biti „domer“?

Terapeutkinja Aleksandra Kromer uporedila je dumerizam sa „egzistencijalnim strahom“ i osećajem da je svet osuđen na propast. Prema njenim rečima, ljudi koji razmišljaju na taj način često veruju da će klimatske, ekonomske i društvene krize neizbežno dovesti do kolapsa.

Psiholozi smatraju da društvene mreže dodatno pojačavaju taj osećaj jer algoritmi plasiraju sve više sadržaja zasnovanog na strahu i katastrofama. „To stvara lažan osećaj da je očaj jedina stvarnost“, upozorila je Kloi Bin.

Zašto je dumerizam sve češći među mladima?

Psihijatrica Su Varma smatra da se mlađe generacije danas osećaju kao da moraju da biraju između toga da budu informisane i toga da budu srećne. „Stalna izloženost globalnim krizama stvara osećaj da su katastrofe svuda i istovremeno“, rekla je.
Kloi Bin dodaje da mnogi svakodnevno upijaju vesti o ratovima, ekonomskim problemima, klimatskim promenama i društvenim podelama, bez vremena da sve to mentalno obrade. Psiholozi upozoravaju da takav način života može dovesti do anksioznosti, izolacije, hroničnog stresa i osećaja da ništa nema smisla.

Kako prepoznati da je problem postao ozbiljan?

Psiholozi kažu da problem nastaje kada pesimizam preraste u uverenje da se ništa ne može promeniti. „Kada neko veruje da ništa nije važno, prestaje da radi stvari koje podržavaju njegovo blagostanje“, objasnila je  Kloi Bin, povezivanje s drugima, brigu o telu i traženje pomoći.

Alexandra Cromer upozorava da domerizam može dovesti do „hiperfiksacije i stvarnih posledica na život ljudi“, dok Sue Varma kao znakove upozorenja navodi kompulzivno konzumiranje loših vijesti, povlačenje iz odnosa i stalne misli da „ništa nema smisla“.

Psiholozi savjetuju ograničavanje domskrolanja

Kloi Bin preporučuje ograničavanje vremena provedenog uz vijesti i izbjegavanje kompulzivnog skrolanja. „Ne treba vam neograničen pristup uznemirujućim informacijama da biste ostali informirani“, rekla je.

Kromer savjetuje da se ljudi odvoje od društvenih mreža i usredotoče na stvarni život, prirodu i odnose s bliskim ljudima. Varma dodaje da i male konkretne akcije, poput pomaganja drugima, volontiranja ili provođenja vremena s prijateljima, mogu pomoći u vraćanju osjećaja kontrole i nade.