NAUČNO DOKAZANO: Ove dve stvari SVAKO može da uradi, a značajno podižu nivo hormona SREĆE!
Potrudi se i ti...
Svaki put kada smo ljubazni prema nekome, mozak nas nagradi osećajem sreće. I to nije urbana legenda. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je posledica ljubaznosti pojačano lučenje serotonina - hormona sreće, ali i dopamina - koji "radi" samo kada smo zaljubljeni. Što više srdačnosti, to je rizik od depresije manji, a imunitet jači.
ZDRAVLJE NA DOHVAT RUKE: 3 POTPUNO prirodna leka, koja imaju ulogu BOLJU nego ANTIBIOTICI!
Ti slatki mali gestovi prijatnosti, te čarobne reči "izvini" i "hvala", čine nas i zadovoljnijim i lepšim i uspešnijim. Ali možda je pravo pitanje - šta to beše ljubaznost?
MISLITE DA IMATE PROBLEMA SA STOMAKOM: Ovo su PRVI simptomi raka jajnika - REAGUJTE na vreme
Sve je ređe "srećemo" u ljudskim rečima i delima. Iznenadimo se kada je spazimo na licima komšija, kolega, prolaznika, ugostitelja. Kako smo zapali u taj ćorsokak? Jesmo li ljubaznost svesno poslali u istoriju ili smo je nesvesno zaboravili? Sociolog kulture dr Ratko Božović rezignirano konstatuje da je ona u našem društvu već dugo skrajnuta vrlina. Počeli smo od nje da se ograđujemo. Da je se stidimo.
- Dozvolili smo da nestane iz svakodnevnog života, pa čak joj nismo dopustili ni da se podrazumeva tamo gde joj je bilo mesto - kaže Božović. - Dogodilo se to da sada na ulasku u lift svoje zgrade svakog dana viđamo iste ljude koji ne upućuju jedni drugima ni ljubazan osmeh, a kamoli pitanje: "Kako ste?". Najviše što možemo da očekujemo je da nas neko mrzovoljno pozdravi, pokazujući da njemu, kao ni nama, nije ni dobro jutro ni dobro veče. Ili u najboljem slučaju ide pitanje u duhu aforizma: "Doviđenja, kako ste? Dakle, ne zanima nas stvarno kako je neko, nego izražavamo distancu i ravnodušnost propraćenu ironijom.
Zašto se ujutru budimo sa lošim zadahom?
U prevodu - odrekli smo se nečega što ništa ne košta, a mnogo vredi. Jer, istraživanja pokazuju da kada smo ljubazni i neko je ljubazan prema nama, naš mozak luči više oksitocina i dopamina, zbog čega se osećamo opuštenije i zadovoljnije. Produktivniji smo na poslu i bolje sarađujemo sa kolegama. Kada je profesor Sonja Limbirski sa kalifornijskog Univerziteta Riversajd sprovela eksperiment tokom kojeg su njeni ispitanici za mesec i po dana doživeli pet ljubaznosti nedeljno, rezultati su pokazali da im je nivo sreće porastao za 41 posto. A kako je taj osećaj zarazan, znači da je njime bila "inficirana" bar još jedna osoba u okolini. Međutim, na ljubaznost se danas gleda kao na nešto bez čega ne samo možemo, nego i treba da živimo. Porazno!