Милева Марић Ајнштајн (1875-1948)
Милева је била Новосађанка, професорка математике, супруга славног нобеловца Алберта Ајнштајна. Била је оличење моралне снаге, чистоте мисли, строгости према себи и неподмитљивости у оценама - квалитета који се заједно ретко срећу у једној личности. По свему судећи, генијални Ајнштајн није сам дошао до теорије релативитета, већ му је у томе помогла Милева са којом је добио троје деце.
Једна група научника тврди да велики део Ајнштајнових раних радова којима се прославио ваља приписати његовој првој супрузи Милеви Марић. Реч је о неповерљивим сумњама које су засноване на низу чињеница, које би ако се докажу, могле да промене слику о Ајнштајну као обожаваном симболу генијалности.
Милева Марић је рођена у Тителу 19. децембра 1875. године, као треће дете у породици Марића. Ниже и средње образовање стекла је у Руми, Шапцу, Сремској Митровици, Новом Саду, Загребу и Цириху. Последњи разред средње школе завршила је у Цириху са одличним успехом. Матуру је полагала у Берлину, а у свим школама и разредима била је најбоља ученица са посебним даром за математику и физику. Из ових предмета је за класу одскакала од најбољих ученика у разреду.
По завршетку матуре уписала се на Циришку политехнику, одсек за математику и физику, на коме је било уписано пет студената, од којих је као најстарија и једина студенткиња била Милева, а најмлађи студент рођен 14. марта 1789. године био је Алберт Ајнштајн. Ова двадесетједногодишња тамнокоса Српкиња ту је упознала седамнаестогодишњег Алберта, боемског изгледа, коврџаве косе и топлих тамних очију. Постали су љубавници, делећи уједно и уџбенике, а живећи заједно у кревету су причали о атомској кинетици и електродинамици.
Венчали су се 6. јануара 1903. године иако се њен отац противио овој вези. Ванбрачну ћерку Лизарел којој се касније изгубио сваки траг добили су 1902. године. Претпоставља се да је она дата на усвајање у Нови Сад, али се о њој никада ништа није чуло. У овом браку рођена су и два сина: Ханс Алберт, који је постао професор механике на Беркли универзитету у Калифорнији и Едвард, који је имао велики дар за музику.
Пред избијање Првог светског рата 1914. године, Милева и Алберт су се радвојили, а касније и развели у јануару 1919. године. Ајнштајн је 1921. године добио Нобелову награду, а њен новчани део поклонио је Милеви. Он је постао славан научник у светским рзмерама, поново се оженио и преселио у Америку. Милева и деца су били препуштени сами себи. Млађи син Едвард је преминуо у душевној болници, а да га отац никада није ни обишао, док је други Ханс Алберт у браку добио двоје деце који су једини директни потомци Милеве и Ајнштајна.
Милева је умрла 1948. године и никада под својим именом није обавила ниједан научни рад. Ајнштајнови биографи су Милеву описали ка отмурну Словенку, лошу домаћицу, недовољно бистру да прати свог супруга у нови свет релативитета, чиме није заслужила друго него да падне у заборав. Најпровокативнији доказ о учешћу Милеве у Ајнштајновом научном раду изнео је физичар Абрам Јофе, који је тврдио да је 1905. године видео оригиналне списе о теорији релативитета коју су потписали Ајнштајн-Марић. Ако и јесте било тако, то је једини рад који је она потписала, али и довољни да ову трагичну Српкињу дигну на пиједестал заслужних жена које су мењале историју.
