Нови филм сниман у Ужицу: Град у фокусу приче, а главну улогу тумачи Ужичанин - Нисам желео да обрукам породицу

Психолошка драма са елементима трилера "Саучесници", у режији Марка Новаковића и по сценарију Огњена Обрадовића, београдску биоскопску премијеру имала је 14. јануара 2026. године. 

Филм је сниман у Ужице, граду који има кључну драматуршку улогу у причи о кривици, савести и механизмима заташкавања у малим срединама. 

Радња прати Софију и Бранка, чији се наизглед идиличан живот нагло мења након саобраћајне несреће. 

Захваљујући Бранковом утицају у локалној средини, пар избегава правне последице, али терет ћутања и моралне одговорности почиње да разара њихов однос и покреће низ драматичних догађаја. 

Централна тема филма је савест - лична, партнерска и друштвена, и питање цене коју свако плаћа када одлучи да ћути. 

- Филм "Саучесници" говори о томе како један тренутак непажње може да се одрази на читав даљи ток судбина двоје главних јунака. А када морална дилема једног актера дође у сукоб са инстинктом за опстанак другог, онда се њихова судбина претвара у причу о огољеној хипокризији на којој почива читаво друштво у перманентној "транзицији" - причао је Марко Новаковић. 

Зашто баш Ужице? 

Редитељ Марко Новаковић истицао је да се радња намерно одвија у мањем граду, где су људи непосредније повезани, а односи међу ликовима личнији. 

У таквим срединама, механизми корупције и заташкавања функционишу брже и тише, у оквиру уског круга људи, иако "сви све знају". 

Ужице је у том смислу идеалан простор: довољно мало да један човек може да има утицај, али довољно велико да створи привид слободе и нормалног живота. 

Глумачка постава 

Главне улоге тумаче Невена Неранџић и Радован Вујовић, док у богатој глумачкој екипи учествују и Милица Јаневски, Златан Видовић, Аница Добра, Даница Ристовски, Стојан Матавуљ, Зоран Цвијановић и Анита Огњановић. 

Посебну тежину филму даје чињеница да лик Бранка тумачи Радован Вујовић, глумац рођен и одрастао у Ужицу, чиме се веза између приче и града додатно продубљује. 

- Била ми је велика част и задовољство да први пут остварим сарадњу са сјајним глумцима свих генерација из Србије и из региона. То се нарочито односи на две главне улоге у филму: младу Невену Неранџић за коју сматрам да је очекује велика каријера, али и на Радована Вујовића, за кога сам сигуран да је један од најбољих глумаца своје генерације. Од бардова српског глумишта први пут сам радио са сјајном Даницом Ристовски, као и мени омиљеним глумцем Зораном Цвијановићем. Посебно сам се радовао и сарадњи са Милицом Јаневски и Златаном Видовићем, који спадају у ред оних глумаца које сам одувек желео да имам у подели, али и са младим снагама наше глумачке сцене као што су Анита Огњановић и Јован Белобрковић. А захвалан сам и што ми се испунила жеља да радим са изванредним глумцима из региона: Стојаном Матавуљем и Ханом Јапунџић из Хрватске, Саром Климоском из Македоније, Факетом Салихбеговић-Авдагић из Босне и Херцеговине и Петром Новаковићем из Црне Горе - истакао је својевремено Марко Новаковић.

Радован Вујовић о одрастању у Ужицу

Гостујући у емисији Добро вече са Андријом на УНА ТВ, Радован Вујовић говорио је отворено о свом одрастању у Ужицу и личним препрекама које је морао да превазиђе.

- Све до тридесете године нисам имао јасну свест где сам ја, шта радим, шта је моја каријера, који је мој план, који је мој циљ, ја ништа од тога нисам имао. Дипломирао сам са 21 годином, завршио факултет, све иде неким својим природним током, али тек око тридесете године сам заправо почео да размишљам о свом послу, шта ја радим, са каквим људима, шта је мој циљ, план, какав глумац желим да будем... Али у тим годинама, то је био само један низ излазака, кафана, представа, излазака, лудила, провода и тако даље - рекао је Радован Вујовић. 

- Оно што је мени била највећа лична препрека, јесте што Ужице, моја породица и тај крај, ми смо се дружили са људима са спрата, код комшије си улазио у кућу... Али ван тога мислим да сам био затворен према новим искуствима и новим људима, провинција те некако чини мало тврдоглавим и задртим, што је добро, али и лоше. Онда сам ја у Београду упознајући себе кроз људе и сараднике видео да није ништа лоше да будеш отворен, слободан, и у глави и у према другим људима. То је део снаге, не мораш да се држиш чврсто за неки идентитет свој за нешто што су те научили, а научили су нас свашта, ми смо та генерације која је васпитана на један начин, а то васпитање је постало застарело већ у том времену јер се време променило, земља се променила и ми смо морали сами да се учимо и да се изградимо - причао је Радован.

"Нисам желео да обрукам фамилију и другаре"

Познати Ужичанин говорио је о потешкоћама током снимања филма "Саучесници".

 - С једне стране сам уживао, ту су ми били родитељи у то време. Да радим свој посао у Ужицу ми је било велико задовољство. С друге стране, било ми је тешко, јер се филм дешава у Ужицу, треба да се говори ужичким говором, правим, какав јесте, а ја двадесетак и кусур година не живим у Ужицу и имао сам одговорност да просто се присетим и говорим на прави начин, да не обрукам фамилију и другаре - истакао је глумац.