"Мајка би умрла када би сазнала" Марина Абрамовић се ради уметности самозадовољавала у јавности, па радила као проститутка - Имала сам две муштерије
Марина Абрамовић, светски позната уметница перформанса, током своје изузетне каријере створила је радове који често изазивају контроверзе и померају границе уметности. Њена уметничка дела, која непрестано истражују људску издржљивост и однос уметности према друштвеним нормама, изазивају снажну реакцију и код публике и код критике.
Један од најпознатијих и најконтроверзнијих перформанса Марина Абрамовић је извела 2005. године у Гугенхајмовом музеју у Њујорку, у оквиру серије под називом „Седам лаких комада“. Током овог извођења, уметница је осам сати непрекидно мастурбирала, што је изазвало помешане реакције у јавности.
Дело је било посвећено њеној преминулој пријатељици, књижевници Сузан Сонтаг, и био је део шире серије која је обухватала неколико радова посвећених различитим темама личне и уметничке слободе.
Марина је у каснијим интервјуима истакла да је овај перформанс, иако уметнички изражен, имао одређене последице на њен физички и психолошки статус.
У разговору са модном дизајнерком Белом Фројд, уметница је отворено поделила своја искуства, говорећи о исцрпљености коју је осетила након ове изведбе:
- Морала сам то да радим седам сати, мислим да сам имала више од пет оргазама. Било је заиста тешко, јер сам следећег дана морала да урадим још један наступ. Била сам исцрпљена - рекла је она у подкасту "Фасхион Неуросис".
Овај рад, као и многи други, дубоко је укорењен у истраживању људске природе и граница уметности.
Инспирисана радом свог колеге, уметника Вите Аћонција, који је 1970-их изводио перформанс у којем је мастурбирао испод рампе док је звучни запис преносио његове фантазије, Абрамовић је покушала да истражи питање уметничке слободе и граница између јавног и приватног живота.
Марина Абрамовић је такође током 1970-их реализовала рад који је изазвао озбиљне дискусије о нормама друштва.
Перформанс „Размена улога“ извела је у чувеној амстердамској четврти црвених светиљки, када је заменила места са проститутком, што је био чин који је наглашавао дубоку друштвену дисоцијацију и питање идентитета у јавном простору.
- Замолила сам је да оде у галерију и да буде ја, а ја седим на прозору и постанем она. То је било прилично застрашујуће, али то је било 1975. године, радила сам то шест сати, било је тако фасцинантно. Био је то мој први пут у Амстердаму и први пут да тамо наступам. То је било логично за мене, јер је у то време моје образовање увек било да је бити проститутка најнижа ствар и моја мајка би једноставно умрла када би сазнала да радим овај посао, тако да је то био сав разлог да то урадим - признала је она, али је и открила који савет јој дала проститутка:
- Дала ми је само инструкцију да никада не би требало да идем испод њене цене јер ћу јој уништити посао.
Уметница је истакла да је те вечери имала две муштерије,
- Тако да сам имала две муштерије. Један је питао за њу, а други није желео да плати цену. Рекла ми је да ћу гладовати ако будем проститутка јер немам таленат за ту улогу - испричала је својевремено Марина Абрамовић