160 научника упозорава: Свет је ушао у нову стварност. Нисмо спремни

Климатске промене могле би кључне Земљине системе – од Амазонске прашуме до поларних ледених плоча – да избаце из равнотеже до тачке колапса, што би покренуло катастрофалне таласе широм планете, упозоравају стручњаци.

„Брзо се приближавамо вишеструким прекретницама Земљиног система које би могле трансформисати наш свет, с разорним последицама за људе и природу“, изјавио је Тим Лентон (Тим Лентон), професор на Институту за глобалне системе Универзитета у Ексетеру (University оф Exeter) и један од аутора извештаја.

Према извештају, корални гребени у топлим морима први су погођени. Од 2023. године, светски гребени трпе најгоре масовно избељивање икада забележено због рекордно високих температура океана – погођено је више од 80% коралних гребена. Некадашњи подводни свет препун боја и живота претвара се у избељени, пусти пејзаж којим доминирају алге.

„Сада смо коралне гребене гурнули изван граница с којима могу да се носе“, рекао је Мајк Барет (Мике Barrett), главни научни саветник у Светском фонду за природу Велике Британије (World Wildlife Фунд УК) и коаутор извештаја.

Аутори упозоравају да ће, ако се глобално загревање не заустави, „опсежни гребени какве познајемо нестати“. Последице би биле далекосежне: корални гребени су кључна станишта морских врста, важни су за безбедност снабдевања храном, доприносе билионима долара глобалној економији и штите обале од олуја.

Планета је, према извештају, на ивици неколико нових климатских прекретница, јер ће готово сигурно премашити глобално договорени циљ ограничавања загревања на 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа.

Једна од најалармантнијих претњи јесте потенцијални колапс Атлантске меридионалне обртне циркулације (АМОЦ) – кључне мреже океанских струја. Такав догађај имао би катастрофалне глобалне последице: делове света гурнуо би у дубоко замрзавање, друге претворио у врела подручја, пореметио монсунску сезону и подигао ниво мора, наводе научници.

„Сада постоји ризик да би се колапс могао догодити током животног века људи који данас живе на планети“, упозорава Барет.

Свет, тврди Мањана Милкореит (Мањана Милкореит), истраживачица са Универзитета у Ослу (University оф Осло) и ауторка извештаја, није спреман за последице преласка ових прекретница.

„Тренутне политике и међународни споразуми осмишљени су за постепене промене, а не за овако нагле, неповратне и међусобно повезане помаке“, каже она.

Додаје да начин на који владе сада реагују „може обликовати Земљин систем на веома дуго време“.

Извештај позива на брзо смањење загађења које загрева планету и на повећање уклањања угљеника из атмосфере.

Лентон истиче да ће свет неизбежно премашити границу од 1,5 степени, али да је кључно минимизирати даље загревање и што пре смањити температуру.

Извештај истиче и неколико позитивних трендова, попут „радикалног глобалног убрзања“ у коришћењу соларне енергије, електричних возила, батерија и топлотних пумпи.

Једном када чисте технологије замене оне које загађују, повратка на старо више неће бити, јер су нове опције јефтиније и ефикасније.

Извештај стиже месец дана пре климатске конференције ЦОП30 у Бразилу, где ће се окупити представници влада. Ова година сматра се пресудном, јер се од земаља очекује да представе нове циљеве за смањење емисија у наредној деценији.

„Ова суморна ситуација мора бити позив на буђење – ако сада не делујемо одлучно, изгубићемо Амазонску прашуму, ледене плоче и виталне океанске струје“, закључио је Барет.

„У том сценарију, гледали бисмо истински катастрофалан исход за цело човечанство.“