ПРЕД ЦОП 30
Европска унија у последњем тренутку ублажила климатске циљеве
ЕУ ће такође накнадно размотрити могућност смањења циља за још 5% угљеничних кредита. Министри заштите животне средине ЕУ постигли су оквирни договор о циљу смањења климатских промена до 2040. године, ублаживши циљ у последњем тренутку, показао је нацрт документа ЕУ, док су журили да постигну споразум пре самита УН-а ЦОП30 у Бразилу.
Након више од 18 сати преговора, министри заштите животне средине из земаља Европске уније дали су неформалну подршку компромису о смањењу емисија за 90% до 2040. у односу на ниво из 1990., уз флексибилност за евентуално разводњавање тог циља, рекли су дипломате ЕУ. Министри ЕУ планирају да се поново састану у среду ујутро како би формално одобрили договор.
Неколико земаља, укључујући Пољску, Чешку и Мађарску, назначило је да ће се противити плану, али није их довољно да блокирају споразум, јер му је потребна подршка најмање 15 држава чланица, рекли су дипломате.
„Верујемо да имамо основу за политички договор“, рекао је гласноговорник Данске, која председава ЕУ-ом и овим разговорима.
Ублажени циљ омогућио би земљама куповину страних угљеничних кредита како би покриле до 5% циља смањења емисија од 90%, према нацрту споразума ЕУ, који је видео Реутерс. То би у пракси значило да европске компаније могу смањити емисије за 85%, а угљеничним кредитима у страним земљама плаћало би се смањење емисија у име Европе како би се надокнадио остатак.
У нацрту се наводи да ће ЕУ такође накнадно размотрити могућност смањења циља за још 5% угљеничних кредита.
ЕУ се жури са договором о свом новом климатском циљу како на климатски самит ЦОП30 не би дошла празних руку.
„Много је тога на коцки. Рискирамо да изгубимо своје међународно вођство, што је кључно у овом изузетно сложеном контексту“, рекла је новинарима шпанска министарка заштите животне средине Сара Аагесен.
У даљем настојању да придобије скептичне земље, у нацрту компромиса наводи се да ће ЕУ ублажити и друге политички осетљиве климатске политике, укључујући одлагање покретања тржишта угљеничног загађења за годину дана, до 2028.
Пољска и Чешка Република противе се тој политици, наводећи страхове да би политика могла довести до раста цена горива.
Земље укључујући Француску и Португал тражиле су флексибилност од 5% угљеничних кредита, док су друге, укључујући Пољску и Италију, тражиле 10%. Шпанија и Холандија биле су међу онима који су се противили даљем релативизовању циља, рекли су дипломате ЕУ за Реутерс.
Европска комисија изворно је предложила циљ смањења емисија од 90%, са максималним уделом угљеничних кредита до 3%.
Ублажавање циља одражава негативну реакцију на амбициозну европску климатску агенду, која није прихватљива индустрији и неким владама које сматрају да не могу да приуште мере уз обрамбене и индустријске приоритете.
„Не желимо да уништимо привреду. Не желимо да уништимо климу. Желимо да спасимо обоје истовремено“, рекао је у уторак заменик пољског министра за климу Krzysztof Болеста.
Пољска, Италија, Чешка и друге противиле су се изворном циљу од 90% као превише рестриктивном за домаћу индустрију која се бори са високим трошковима енергије, јефтинијим кинеским увозом и америчким царинама.
Друге земље, укључујући Холандију, Шпанију и Шведску, навеле су погоршање екстремних временских услова и потребу да се сустигне Кина у производњи зелених технологија као разлоге за амбициозне циљеве.
Независни саветници ЕУ за климатску науку упозорили су да би куповина страних ЦО2 кредита могла да преусмери пријеко потребна улагања даље од европске индустрије.