Пустош АМАЗОНСКИХ ШУМА: Суша, пожари и крчење довели до ДЕВАСТАЦИЈЕ!

Клима која се загрева донела је сушу која је подстакла најгору годину за пожаре од 2005. године који су допринели крчењу шума, иако власти сумњају да су неки пожари намерно подметнути како би се лакше очистило земљиште за сточарење.

Између јануара и октобра спаљена је површина од око 15,1 милион хектара бразилске Амазоније. Боливија је имала рекордан број пожара у првих десет месеци ове године. Венецуела, Колумбија, Еквадор и Гвајана такође су забележиле пораст броја пожара ове године.

"Пожари и суша до којих је дошло 2024. године широм амазонске прашуме могли би да буду злослутни показатељи да смо достигли еколошку прекретницу за коју смо се дуго бојали", саопшено је из Амазон Воч, организације која ради на заштити прашуме. "Могућности човечанства да преокрене овај тренд се смањује, али је и даље отворен".

Земље Амазона морају више да сарађују, било да се ради о спровођењу закона, распоређивању заједничких тимова за хитне случајеве за борбу против шумских пожара или пружању здравствене заштите у удаљеним граничним подручјима Амазона. Али им је потребна помоћ из ширег света.

Амазон је двоструко већи од Индије и простире се преко осам земаља, чувајући огромне количине угљен-диоксида који би у случају да се ослободе значајно загрејало планету. Поседује око 20 одсто светске слатке воде и огромни биодиверзитет живог и биљног света, укључујући 16.000 познатих врста дрвећа.

Али владе тих држава су га кроз историју посматрале умногоме као област коју треба експлоатисати, без обзира на одрживост или на права домородачких народа, док стручњаци кажу да експлоатација од стране појединаца и организованог криминала расте алармантном брзином.

Али забележено је и неких светлих тачака. Ниво губитка амазонских шума опао је и у Бразилу и у Колумбији. А нације окупљене на годишњој конференцији УН о биодиверзитету сложиле су се да домородачким народима дају више учешћа у одлукама о очувању природе.

Губитак шума у ​​бразилској Амазонији, где се налази највећи део ове прашуме, опао је за 30,6 одсто у поређењу са претходном годином, што је најнижи ниво уништења у последњих девет година.

Колумбија је пријавила историјски низак ниво крчења шума 2023. године. Министарка за животну средину Сузана Мухамад упозорила је да бројке за 2024. можда нису толико обећавајуће, јер је значајан пораст крчења шума већ забележен до јула због сувог времена узрокованог Ел Нињом, временском појавом која загрева централни Тихи океан.

"Немогуће је превидети претњу очувању Амазона од организованог криминала", рекао је Брам Ебус, консултант Кризне групе у Латинској Америци. "Нелегална експлоатација злата се брзо шири, подстакнута растом глобалних цена, а приходи илегалних економија често премашују државне буџете намењене за борбу против њих.

У Бразилу, велики делови прашуме били су у августу погођени пожарима. Ватре се традиционално користе за крчење шума и за управљање пашњацима, а ти пожари које је створио човек су у великој мери били одговорни за паљење шумских пожара.

Већ другу годину, водостај Амазона је опао на јако низак ниво, што је довело до тога да неке земље прогласе ванредно стање. Ситуација је била најкритичнија у Бразилу, где је једна од главних притока реке Амазон пала на најнижи ниво забележен у историји мерења.

Сезар Ипенза, адвокат за животну средину који живи у перуанском Амазону, рекао је да верује да људи постају све свеснији важности улоге Амазона "за опстанак друштва у целини." И он брине о "тачки без повратка уништења Амазона."

"Шумски пожари су постали константа, посебно у летњим месецима и захтевају посебну пажњу надлежних органа који не знају како да се носе са њима или да реагују на њих", рекао је Ипенза.