СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРИЛИ НА ПОСЛЕДИЦЕ: Здравље људи директно је зависно од здравља природе

"Бројни су докази да су поремећаји у клими довели до повећаног обима до данас атипичних обољења за наше поднебље. Конкретан пример је грозница Западног Нила или алергије, на чије се симптоме сада жали скоро 50 одсто становништва, а које свакодневно осетимо. Спектар узрока креће од топлотних таласа, који су разлог тренутне смрти код 70.000 људи, преко суша и поплава до ширења вируса са којима се срећемо по први пут", истакла је директорка програма заштите природе у WWF Адрији Дуња Мацоко Дрвар.

Научни сарадник Ветеринарско специјалистичког Института у Краљеву Миланко Шеклер подсетио је да се вируси у највећој мери шире захваљујући инсектима и птицама које су најчешћа мета инсеката.

"Не сме се заборавити да свако климатско одступање у плусу за и макар и 0,1 степен Целзијуса значи ширење популација инсеката за око 150 километара северно и јужно од тачке мерења", казао је он.

Представница Делегације Европске уније Маја Вучковић Крчмар рекла је да према подацима Светске здравствене организације упућују на "запањујућ број повећања карцинома плућа код непушача, као и повећање кардиоваскуларних обољења за 15 одсто у 2023. години".

"Својим чињењем односно не чињењем људи ће себе довести до ивице опстанка, а природа ће опстати", истакла је Вучковић Крчмар.

Према речима представника организације Инжењери заштите животне средине Игора Јездимировића, на 1,25 килограма отпада који се дневно произведе, 0,2 килограма је пластика која завршава на санитарним или несанитарним депонијама.

Он је додао да непостојање депозиитних и система за рециклажу и воље да се постојећи прописи спроведу, доводе до тога да се свако отварање теме третирања и управљања отпадом дочекује нерадо.

На скупу је речено и да пластика након разлагања на микро и нано честице заврши у највећој мери у води, одакле се даље улази у организам људи, али и организме биљака и животиња, због чега је Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" формирао релациону базу конкретних података која се свакодневно допуњава егзактним подацима за реке Дунавског слива.

Ова база, како је наведено, може да послужи као основ за унапређење даљих истраживања на тему утицаја микропластике на здравље акватичних система и људи, јер 63 процената производа за свакодневну употребу садржи огромне вредности пластике у себи, од 15 до 50 одсто.

"Најчешћи вид изложености човека штетним супстанцама пластике је преко коже (одећа, козметика, хигијена која садржи ове честице), а дуготрајна изложеност ниском интезитету је кључ за разумевање како је ова супстанца доспела у организам", упозорила је представница Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Бранислава Матић.

Истакнуто је и да је још једна важна појава у води узрокована климатским променама - "цветање воде", које доводи до појаве велике количине цијанобактерија.

Уколико нема признања да се овај проблем среће готово на свим површинским водама, затим правилног и сталног мониторинга, као и правовременог деловање јавних предузећа за прераду воде, нарушавање система водоснабдевања је неминовно, речено је на скупу уз подсећање да се последњи такав случај догодио у Ужицу.

Представница удружења Екомар Марија Симић Савић истакла је да треба охрабрити све надлежне за управљање водосистемима да редовним и правилним надзором омогуће неометано снабдевање и предупреде потенцијалне кризне ситуације.

Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић рекао је да су еколошке теме највећа генерацијска битка.

"Апелујем на све актере и институционалног и ванинституционалног карактера да не губе ентузијазам и наставе са одржавањем принципа умрежавања, чему форуми попут овога, у великој мери доприносе", казао је он.

Форум еколошких политика WWF је организовао у просторијама ПКС, а реализован је у оквиру пројекта "Безбедна природа и клима", који финансијски подржава Европска комисија.

Циљ тог пројекта је јачање капацитета организација цивилног друштва у Србији које се баве заштитом животне средине и климатским променама.

WWF је једна од највећих независних организација, која се бави заштитом природе и има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља.