Свет је опасно неспреман за екстремне врућине које долазе

Потражња за хлађењем ће се драстично повећати у великим земљама попут Бразила, Индонезије и Нигерије, где стотине милиона људи немају клима-уређаје нити друга средства за борбу против екстремних температура. Научници упозоравају да чак и у богатијим земљама са традиционално хладнијом климом постоји велики проблем који многи још не препознају.

Према истраживању које су спровели научници са Универзитета Оксфорд, чак и умерено повећање броја топлијих дана могло би имати озбиљан утицај на земље попут Канаде, Русије и Финске, које нису навикле на екстремне врућине. У студији су анализирани различити сценарији глобалног загревања како би се проценило колико често ће људи у будућности бити изложени температурама које се сматрају непријатно високим или ниским.

Резултати показују да би се број људи који доживљавају екстремне врућине готово удвостручио до 2050. године уколико просечна глобална температура порасте за 2 степена Целзијуса у односу на прединдустријски период. Међутим, већина последица осетиће се већ током ове деценије, како се свет убрзано приближава граници од 1,5 степени, рекао је за АФП главни аутор студије, еколошки научник Хесус Лизана.

Он истиче да је кључна порука истраживања то да је потреба за прилагођавањем екстремним врућинама много хитнија него што се раније мислило. Нова инфраструктура, попут одрживих система климатизације и пасивног хлађења, мора се градити у наредних неколико година како би људи могли да се носе са опасним температурама.

Дуготрајна изложеност екстремним врућинама може да надвлада природне механизме хлађења људског тела, што доводи до здравствених проблема у распону од вртоглавице и главобоље до отказивања органа и смрти. Врућина се често назива „тихим убицом“ јер већина смртних случајева настаје постепено, када унутрашњи терморегулациони систем тела колабира под комбинованим утицајем високе температуре и других фактора околине.

Због климатских промена, топлотни таласи постају дужи и интензивнији, па ће приступ хлађењу, посебно климатизацији, бити од пресудне важности у будућности. Студија, објављена у часопису Натуре Sustainability, предвиђа да би 3,79 милијарди људи широм света могло бити изложено екстремним врућинама до средине века.

То би значајно повећало потражњу за енергијом потребном за хлађење у земљама у развоју, где би здравствене последице биле најтеже. Међу најугроженијим популацијама налазе се Индија, Филипини и Бангладеш. Највећи пораст такозваних „дана хлађења“, односно дана са температурама које захтевају употребу клима-уређаја или вентилатора, очекује се у тропским и екваторијалним земљама, нарочито у Африци.

Централноафричка Република, Нигерија, Јужни Судан, Лаос и Бразил забележили су највећи пораст опасно високих температура. Климатолошкиња за урбане средине и коауторка студије Радика Косла изјавила је за АФП да ће терет овог тренда, у којем дани постају све топлији, највише погодити већ најугроженије људе.

Ипак, она упозорава да се и богатије земље са хладнијом климом суочавају са озбиљним проблемом, иако многи тога још нису свесни. У сценарију пораста температуре од 2 степена, земље попут Канаде, Русије и Финске могле би да доживе нагли пад броја „дана грејања“, односно дана када су температуре довољно ниске да захтевају грејање затвореног простора.

Међутим, чак и умерен пораст топлијих температура имао би снажан ефекат у земљама које нису пројектоване да издрже врућину. У тим државама куће и зграде се често граде тако да максимално користе сунчеву светлост и имају ограничену вентилацију, док јавни превоз често функционише без климатизације.

Иако би неке хладније земље могле привремено да остваре уштеде на рачунима за грејање, Хесус Лизана упозорава да ће те уштеде с временом вероватно бити замењене растућим трошковима хлађења. То се односи и на Европу, где је климатизација и даље релативно ретка.

Закључак аутора студије је јасан: богатије земље не смеју да седе скрштених руку и да се уздају да ће све бити у реду. Према њиховој процени, многе од њих су опасно неспремне за врућине које долазе већ у наредних неколико година.