НОВА СТУДИЈА
Тање ледене плоче Антарктика могле би да повећају апсорпцију угљен-диоксида у океану
Истраживање научника са Универзитета у Плимуту показало је да би стањивање ледених плоча на Антарктику, изазвано климатским променама, дугорочно могло да повећа способност Јужног океана да апсорбује угљен-диоксид из атмосфере, саопштено је поводом студије објављене у часопису Натуре Communications.
Како се лед повлачи, све више планинских врхова излази на површину, чиме се повећава доток микронутријената, пре свега гвожђа, у Јужни океан. Научници су анализирали узорке седимената из планина Сор Рондане у Источном Антарктику и утврдили да изложене стене садрже и до десет пута више биолошки доступног гвожђа него што се раније сматрало.
То гвожђе се путем глечера и ледених брегова преноси у океан, где подстиче раст фитопланктона, микроскопских организама који током фотосинтезе везују ЦО₂ и тиме доприносе смањењу његове концентрације у атмосфери.
Коаутор студије, др Мет Вестоби, ванредни професор физичке географије на Универзитету у Плимуту, навео је да Антарктик представља „спор, али моћан систем за транспорт седимената богатих нутријентима“, који би током хиљада година могао имати значајан утицај на глобалну климу.
Главни аутор истраживања, др Кејт Винтер са Универзитета Нортамбрија, истакла је да изложена стена на Антарктику функционише као својеврсна „фабрика гвожђа“, јер се током лета тамне камене површине могу загрејати и изнад 20 степени, што омогућава хемијско распадање и стварање хранљивих једињења.
Ипак, научници упозоравају да је реч о изузетно спором процесу – према моделима кретања леда, потребно је између 10.000 и 100.000 година да седименти из планина стигну до обале.
Студија закључује да би даљи пораст температура могао додатно повећати доток гвожђа у океан, али наглашава да су потребна шира истраживања како би се сагледао укупни ефекат ових природних процеса на глобални циклус угљеника.
