У ПКС одржана прва српско-кинеска радионица о водоничној економији

Лабораторија ће се бавити истрживањем иновацијама у области водоничне економије, од производње до складиштења, пише у саопштењу ПКС.

Радионица је, како се наводи, организована с циљем размене знања, подстицања међународне сарадње и подршке развоју технологија у тој области.

Помоћник директора за технолошки развој Института за нуклеарне науке "Винча" Предраг Шкобаљ рекао је да је за Србију сарадња са Кином од изузетног значаја, јер је једна од земаља са водећим капацитетима за примену водоничних технологија.

Он је навео да се Центар изврсности за водоник и обновљиве изворе енергије Института "Винча" активно бави могућностима производње и складиштења водоника.

"Водонична економија није само питање заштите животне средине, она је, пре свега, развојна прилика. Прелазак на водоник може допринети већој енергетској независности, модернизацији индустрије и стварању високо плаћених радних места у секторима нових технологија", пише у саопштењу.

Руководилац Центра за животну средину, техничке прописе, квалитет и друштвену одговорност ПКС Душан Стокић представио је ангажман ПКС на пројекту Interreg PRHyUS – "Промовисање коришћења обновљивог водоника за одрживу и зеленију Европу".

Пројекат је започет 1. маја ове године са партнерима из Италије и још осам земаља, међу којима је и Србија, а циљ је промоција употребе обновљивог водоника, како би се убрзала енергетска и зелена транзиција и смањиле емисије гасова са ефектом стаклене баште (GHG), с фокусом на повећање потражње за водоником.

Према речима Стокића, у условима климатских промена и потребе за декарбонизацијом, енергетска и зелена транзиција више нису само техничко питање, већ питање одрживости, конкурентности и дугорочне стабилности економија, а водоник се истиче као један од најперспективнијих стубова енергетске транзиције.

"Очекује се да ће до 2050. године водоник чинити до 20 одсто глобалне потрошње енергије, док се величина глобалног тржишта водоника пројектује на 1,4 билиона америчких долара годишње, са стварањем више од 30 милиона радних места широм света, углавном у области чистог водоника", истакао је Стокић.

Професор Фушенг Јанг (Фу-Схенг Yang) са Универзитета Си’ан Ђаотонг, који се бави истраживањима у области складиштења водоника и развоја технологија за водоничну енергију, указао је на значај међународне сарадње у развоју и промоцији водоничне економије.

Учесници радионице су током два округла стола представили најновија истраживања и примере добре праксе у областима складиштење водоника, развој напредних материјала, нискоугљенична производња гвожђа и челика, катализатори засновани на 2Д материјалима, компресија и пречишћавање водоника, као и примене у горивним ћелијама.

Посебно интересовање, како се наводи, изазвале су теме у вези са индустријском применом водоничне енергије, а представљена је и прва водонична станица за пуњење у Србији.

Скуп је организован у оквиру билатералног пројекта "Развој материјала за складиштење водоника високог ентропијског састава за статичку компресију", који спроводе Центар изврсности за водоник и обновљиве изворе енергије – ЦОНВИНЦЕ из Института "Винча" и Факултет хемијског инжењерства и технологије Универзитета Си’ан Ђаотонг (Xi’an Јиаотонг University).

Пројектом руководе Јасмина Грбовић Новаковић и Фусхенг Yang.