Ватра, дим и страх: Пожари гутају Турску, Грчку, Албанију и Сирију – последице климатске кризе све опасније

Иако су пожари у овим земљама уобичајени током лета, интензитет, брзина ширења и размере катастрофе овог пута јасно показују – климатске промене више нису нека далека претња, већ су опасна реалност.

Шта се дешава?

У Турској, најтеже је погођен регион око Измира и Анталије. Више од 50.000 људи је евакуисано, а пожари су захватили села, шуме и чак делове туристичких насеља. Двоје људи је изгубило живот, а десетине су повређене.

У Грчкој, пожари су букнули на Криту и у области Атике, а више од 5.000 туриста и локалних становника је евакуисано из хотела, кампова и села.

У Сирији, посебно у региону Латакије, УН су распоредиле тимове за ванредне ситуације. Више хиљада хектара шума је изгорело, а ситуацију додатно отежава политичка нестабилност и мањак ресурса.

У Албанији, иако пожари нису достижу размере као код суседа, влада је на опрезу због екстремно високих температура и суше.

Зашто се ово дешава?

Пожари су последица рекордних врућина, јаких ветрова и суше – све то заједно чини идеалне услове за ширење пламена. Климатолози упозоравају да се Медитеран загрева брже од глобалног просека, и да ће овакве катастрофе постајати учесталије и разорније.

Удар на туризам

За земље које велик део своје економије ослањају на туризам, пожари значе огроман губитак:

Летовања се отказују, авиони и трајекти преусмеравају, а популарне дестинације претварају се у зоне за евакуацију.

Хотели су затворени, кампови спаљени, а слике дима и ватре шаљу се широм света.

Према проценама европских туристичких агенција, интересовање за летовање у јулу и августу опада, а расте број резервација за пролеће и рану јесен, када су температуре подношљивије.

Људске последице

Највећи губитници су људи:

Породице губе домове, пољопривредници – усеве, а многи су приморани да у сред лета напусте све што имају.

Здравствени проблеми су у порасту – дим изазива респираторне тегобе, посебно код деце и старијих.

У Сирији, све је додатно компликовано због конфликта, па се хуманитарна криза продубљује.

Пожари су само почетак

Ове сцене нису изоловане – оне су део шире глобалне слике у којој екстремни временски услови постају норма. Све чешће слушамо о поплавама, сушама, топлотним таласима и шумским пожарима – и сви они имају заједнички узрок: глобално загревање.

Стручњаци упозоравају: ако се емисије гасова са ефектом стаклене баште не смање, до 2050. године Медитеран би могао постати регија несносних летњих температура, нестабилних сезона и честих природних катастрофа.

Шта даље?

Решења постоје – али захтевају брзе и одлучне потезе:

- Улагање у превенцију пожара, бољу заштиту шума и рану детекцију.

- Прилагођавање туристичке инфраструктуре климатским условима.

- Глобалне акције за смањење угљеничних емисија и прелазак на одрживе изворе енергије.

Јер без тога, оно што је данас „изузетак“, сутра ће постати правило.