Због климатских промена у опасности колевка цивилизације

Песковите дине узрокују пропадање северне стране величанственог зигурата у Уру — огромног терасасто-пирамидалног храма који је пре више од 4.000 година био посвећен богу Месеца, Нани. Ова древна сумерска, вавилонска и асирска грађевина, која је служила као верско и научно средиште, изграђена је од опеке.

Комбинација ветра и пешчаних дина доводи до ерозије северних делова грађевине, каже Абдулах Насралах, археолог Одељења за старине у покрајини Ди Кар, где се налази Ур.

Светиште, које је УНЕСЦО уврстио на листу светске баштине, и даље је један од најбоље очуваних примера древне месопотамске архитектуре који пружа увид у верске праксе и свете ритуале Сумерског царства, у којем је раскошно живела једна од првих светских цивилизација.

Док се трећи слој зигурата већ истрошио услед временских услова и климатских промена, сада ерозија почиње да негативно утиче и на други слој, рекао је Насралах.

Недалеко од светилишта, наслаге соли нагризају цигле од блата Краљевског гробља у Уру, које је двадесетих година прошлог века открио британски археолог сер Ленард Вулиј, а сада му прети и опасност од урушавања.

„Ове наслаге соли појавиле су се због глобалног загревања и климатских промена, што је довело до уништења важних делова гробља“, рекао је др Казем Хасун, инспектор у одељењу за старине у Ди Кару.

„На крају ће наслаге изазвати потпуно урушавање цигли од блата од којих је гробље изграђено“, упозорава Хасун.

И Ирак се, попут великог дела света, суочава са порастом температура и дугим сушама које су повећале ниво сланости на југу земље, где се спајају моћне реке Тигар и Еуфрат док теку према Персијском заливу.

Ниже уз Еуфрат, у опасности су и археолошка налазишта древног Вавилона. Потребна им је хитна обнова, али је, као и обично, проблем недостатак финансијских средстава, рекао је Ројтерсу др Монтасер ал Хаснави, директор у ирачком Министарству културе и туризма.

Земља већ деценијама пролази кроз бројне ратове који су угрозили њене историјске грађевине — од рата с Ираном осамдесетих, преко Заливског рата почетком деведесетих, до инвазије 2003. године коју су предводиле Сједињене Америчке Државе, након чега су уследили побуњеничко насиље и успон Исламске државе.

Најновији изазов за Ирак представљају климатске промене које мењају читав екосистем земље. Оне не угрожавају само њену пољопривредну будућност, већ и њен историјски траг.

Висок ниво сланости у Вавилону угрожава материјале древних грађевина од глине, на којима су још увек видљиви богати цртежи Сумерана.

„Материјали су добијани директно из тла које је у то време имало нижу сланост. То их је вероватно чинило мање осетљивима на климатске промене, али су неодговарајући начини обнове у ранијим деценијама додатно нарушили старе грађевинске структуре“, појаснио је Хаснави.

Он додаје да би, због све веће сланости, такву мањкаву обнову требало што хитније исправити и спровести неопходне рестаураторске радове.

Хаснави истиче да је проблем салинитета све већи и када су у питању површинске и подземне воде, што ће, по његовом мишљењу, у врло блиској будућности довести до уништења бројних мањих градова који се налазе под земљом.