А САД, СВИ ПО ЈЕДНУ: Научници доказали да је алкохол ОДЛИЧАН ЗА ЗДРАВЉЕ!

Како би доказали да алкохол није увек штетан, екипа са портала Јоур Танго поделила је неке занимљиве чињенице о повезаности алкохола и здравља. Наравно, то се стварно не односи на хронично испијање алкохола, али научници су дошли до податка да када је реч о смртности - највећи ризик од преране смрти имају особе које никада у животу нису пиле алкохол. 

Њихова је смртност чак и већа од оних који пију на редовној бази, а најмања је за оне који попију ту и тамо, од једне до три чашице дневно. 

Научници наглашавају да то правило важи само за оне који знају своје границе и којима испијање алкохола не значи и напијање, већ само чашица за опуштање. У супротном, свакодневно опијање води низу здравствених (и друштвених) проблема. 

Студија коју су спровели истраживачи са Универзитета у Тексасу, а коју је предводио психолог Чарлс Холахан, рађена је дугих 20 година на узорку људи старих између 55 и 65 година (у тренутку почетка рада на студији). За истраживање су, осим навика испијања алкохола, узети и други важни фактори као што је њихов социоекономски статус, физичке активности, њихово место у друштву и слично. 

У групи оних који су у животу пили умерено, њих 41 одсто умрло је прерано, али их је знатно мање од оних који никада нису пили алкохол, а такође су умрли у годинама које се сматрају прераним. Њих је 69 одсто умрло раније. 

Научници су то објаснили тиме да они који пију умерено у глобалу имају много богатији и квалитетнији друштвени живот, а који у знатној мери утиче на људско здравље – ментално и емоционално. С друге стране, откривено је да људи који немају склоност да пију, заиста чешће пате од депресије, односно психолошких проблема. 

И то нас је довело до важног питања: Да ли је могуће да су чак и они који превише пију предодређени да буду здравији од оних који никада не пију, с обзиром на раширено мишљење да је алкохол штетан за здравље? 

У закључку студије покушали су да дају прави одговор на то помало нелогично питање и усугласили су се да упркос свим негативним дејствима које алкохол оставља у организму има и читав низ позитивних дејстава. Наравно - кључ је у умерености, али и у избору пића. 

Пиво је на пример пуно витамина и добрих нутријената попут калијума, калцијума, влакана и антиоксиданса који могу да смање ризик од срчаних болести, болести бубрега, реуматског артритиса, чак и рака. 

Вино је такође изузетно здраво ако се испија у нормалним количинама. 

Познато је да се неке нације сматрају чак дуговјечнијим од других баш због повећање потрошње вина (Француска) с обзиром да вино има знатан утицај на бољи рад срца, бољи проток крвни чиме се смањује ризик од појава тромбозе, чак помаже и код боље регулације и пораст доброг холестерола. 

Према неким студијама чак се износи и податак да управо вино помаже да се стопа доброг холестерола повећа за чак 100 одсто, као и да истовремено смањује стопу лошег холестерола за око 40 одсто. 

Вино је познато и као лек за мозак, за боље памћење и бољу концентрацију с обзиром да утиче на проширивање крвних судова (зато је добро и за срце), и мозгу омогућује доток веће количине кисеоника.

Уврстите ОВУ намирницу у исхрану и проблем ЗАТВОРА ћете решити у рекордном року!