Ови симптоми указују на ПРОЛЕЋНИ УМОР - Лекар открива како га ПРЕПОЗНАТИ и разликовати од ХРОНИЧНОГ
Ево шта кажу стручњаци.
Ретко коме годи овако променљиво време уз облачност, високу влажност ваздуха и често још увек ниске температуре, а управо та променљивост носи додатни ризик не само за погоршање стања кардиолошких, пулмолошких, онколошких, неуролошких пацијената, већ и оних који имају психијатријске проблеме, упозорава др Зоран Круљ.
Пролећни умор је само једна од манифестација коју нам доносе ћудљиве промене времена типичне за завршетак зиме и долазак пролећа. Климатске промене, температурна варирања, промене притиска, нагли преласци из кише у сунце, као и из хладних јутара у топло време… Све то може да узрокује читав низ симптома и код здравих и код болесних људи.
Пролећни умор је само један у низу бурних симптома и код хроничних пацијената и код здравих особа
Оно на шта највећи део популације реагује јесу измењени климатски услови који утичу и на основне одлике годишњих доба на каква смо навикли. Др Зоран Круљ из Завода за хитну медицинску помоћ у Новом Саду је на „самом извору“, а број пацијената који се свакодневно јавља управо реагујући на бројне промене типичне за овај део године је огроман.
Ове 3 СРПСКЕ САЛАТЕ су проглашене најбољим на свету - Једна је мало позната, а две сви ОБОЖАВАЈУ
Како хороскопски знаци проводе ПРВИ МАЈ? Једни роштиљају, други негодују, трећи ЈЕДУ БЕЗ ПРЕСТАНКА
– Тренутну биометеоролошку ситуацију у нашем региону, која смета готово свима без обзира на годишње доба можемо да назовемо „пролонгираном зимом“. Јављају се пацијенти свих старосних категорија. И хронични болесници и они који су здрави. Ретко коме годи овако променљиво, облачно време уз високу влажност ваздуха, уз често ниске температуре. Ишчекује се стабилизација времена, више топлих, сунчаних дана у континуитету, а управо та променљивост носи додатни ризик не само за погоршање стања кардиолошких, пулмолошких, онколошких, неуролошких болесника, већ и оних који имају психијатријске проблеме. Ако говоримо о последњој групи пацијената, евидентира се значајна прогресија њихових уобичајених симптома, а треба споменути и могућу појачану склоност ка суицидним идејама – упозорава у разговору за еКлиника портал др Зоран Круљ, портпарол новосадског Завода за хитну медицинску помоћ.
Како да препознамо пролећни умор, који су симптоми и како да спремни сачекамо сунце?
Коначни прелаз из пролонгиране зиме у стабилнији сунчани и топли период требало би да донесе појачани опрез за посебно осетљиве групе, али и за оне који су здрави. Један од првих изражених симптома је такозвани синдром пролећног умора. Најпре га треба, наглашава др Круљ, разликовати од хроничног умора јер су то два потпуно супротна стања:
– Пролећни умор, односно синдром пролећног умора сусрећемо код свих категорија становништва. Симптоми су веома хетерогени. Испољавају се као бол у мишићима, слабост, малаксалост, бол у зглобовима, главобоље, вртоглавице, несвестице… Веома често је присутан и поремећај сна, уз појачану поспаност. Може да буде присутна велика узнемиреност, чак и појава депресивних епизода. Оно на шта треба упозорити јесте логично ширење крвних судова при првој појави јачих сунчевих зрака, које ће довести до пада артеријског крвног притиска. Самим тим, бићемо принуђени да се прилагођавамо околностима и карактеристикама годишњег доба које доноси више температуре. Зимски период је за све неупоредиво инертнији од овог у коме смо сада. Сви смо се мање кретали, али то ће се сада променити. Међутим, ова адаптација на појачану физичку активност требало би да буде умерена и постепена. Тако ћемо спречити нагле реакције на описани комплексни скуп могућих симптома.
Фактори који утичу на каналисање и избегавање пролећног умора
– Физичка активност ће добити на снази а постепено „подизање“ наше опште форме може бити ефективно уз још неке чиниоце. Међу најважнијима је режим уравнотежене и балансиране исхране. Нешто чему смо веома склони не само због зиме која је иза нас већ и менталитетски, јесте јака храна. Код већине су намирнице које су уносили биле калоријски и енергетски веома вредне, махом у оброцима са више масноћа а мање воћа и поврћа. Стога се у организму таложило више штетних материја, које су се услед смањене физичке активности још слабије излучивале – наглашава др Круљ и објашњава на шта се то првенствено односи.
Улога антиоксиданата и витамина у којима смо оскудевали током зиме
- Мање су се стварале нама неопходне антиоксидативне материје (антиоксиданси), па смо се уз недостатак сунца нашли и у витаминском недостатку првенствено витамина Б и Ц, а у још озбиљнијем дефициту витамина Д. Антиоксиданси утичу на способност организма да се одбрани од „нападача“, на стање наше коже, али и на продукцију и лучење бројних хормона. То важи и за серотонин (хормон среће), који је током зимског периода био у поприличном паду. Све те у суштини добре промене које ће уследити носе један значајан део ризика пре свега везан за адаптабилност. Она је додатно смањена у овом периоду и код здравих особа, а то је још израженије код оних са неким евидентираним хроничним болестима – објашњава детаљно саговорник нашег портала.
Шта је „бордер лине“ и како да проценимо објективне границе организма?
Описана симптоматологија може бити различита од човека до човека. Др Зоран Круљ каже да није фраза и пре свега саветује да заиста ослушкујемо своје тело. Погрешно је оптеретити га нагло великим бројем активности, чак и ако нам се чини да то можемо. Треба сагледати границе издржљивости, никако не ићи преко неке личне, такозване „бордер лине“ (гранична линија). Одмарати довољно, даље саветује др Круљ, и дозирати физичку активност. Дати и телу и духу оптималну количину сна, уносити измењену храну у односу на „зимску“, уз редовне оброке.
Стрес је нормалан део адаптивне способности организма
Добро је, саветује доктор, након физичке активности радити на истезању мишића. Тако ће се крв што равномерније распоредити по организму. Никако не оптерећивати дигестивни систем и обавезно уносити довољно течности, првенствено воде, јер ће долазити до пада крвног притиска у нагло проширеним крвним судовима. Једино тако ћемо надокнадити дефицит течности који нисмо ни осећали, а који се код већине створио због зимских услова функционисања.
Сви наведени фактори могу да услове низ симптома – од појачане поспаности типичне за пролећни умор до склоности ка инфекцијама, које су такође један вид одбране у процесу адаптације организма на нове околности. Ту је и стрес, као нормалан сегмент адаптивне способности нашег организма. Но, наглашава саговорник нашег портала још једном, све симптоме пролећног умора можемо спречити управо дозираним излагањем новим условима, а према разумно процењеним капацитетима организма.
Колико траје пролећни умор и зашто га људи често мешају са хроничним
Др Зоран Круљ на крају нам разјашњава и најчешће заблуде, које људи често неоправдано приписују пролећном умору, помешавши га са хроничним – или обрнуто.