ОВО ЈЕ ХЛЕБ СРПСКИХ ВОЈНИКА: Он им је често био једина храна, а давао им је снагу да издрже и најгоре услове - Рецепт за његову припрему је врло једноставан
Таин је био незаобилазан савезник српске војске током Балканских ратова и Првог светског рата.
Можда вам његово име делује непознато, или сте га тек случајно угледали међу пекарским производима, али овај специфични ражани хлеб има дубоку историјску и симболичну вредност у српској традицији.
Производња таина започела је одмах након српско-турских ратова, а његова посебност лежала је у мешавини раженог и белог брашна. Сваки војник добијао је дневно векну од око 800 грама, а хлеб је био толико важан да је уз униформу ишла и посебна торбица.
Иако је име „таин“ пореклом из турског језика и значи „следовање“, за српске ратнике овај хлеб није био само део дневног оброка, већ симбол опстанка и снаге. Он је омогућавао војнику да издржи исцрпљујуће услове, пружајући му енергију за извршавање најтежих задатака. У тренуцима када су залихе хране биле оскудне, таин је често био једина храна, а кад год би било могуће, служио се уз додатке попут сланог сира, пасуља, лука или паприка.
Овај хлеб је за војнике имао посебну вредност, што потврђује и прича о Алексу Здравковићу, ратнику који је учествовао у Балканским ратовима и Великом рату.
Наиме, његова мајка му је дала савет да прво следовање таина не једе, већ да га сачува као амајлију. Тај амајлијски комад хлеба пратио га је кроз све ратне године, штитећи га од невоља и повреда. Сличне приче преносиле су се с колена на колено, а многе мајке су саветовале синовима да први комад војног хлеба чувају као талисман.
Чак и данас, наследници Алексине породице чувају његову амајлију као драгоцени историјски артефакт, који се може видети у Музеју Понишавља у Пироту, подсећајући на време када је таин био много више од обичног хлеба.
За оне који желе да осете део те традиције, таин се може припремити и код куће, по оригиналном рецепту.
Начин припреме:
Потребни су интегрално брашно, у односу 70% раженог и 30% белог, со, сув квасац и вода. Тесто мора најпре да одлежи 12 сати, а затим још десетак сати док се не појаве мехурићи. Печење се одвија у добро загрејаној посуди са поклопцем, прво пола сата на високој температури, а затим без поклопца додатних двадесетак минута, све док хлеб не добије карактеристичну тамну корицу и не почне да пуцкета током хлађења.
