Genijalna caka za DIJABETIČARE: Ne morate krompir da izbegavate, samo ga pripremajte na ovaj način!
Osobe koje imaju problema sa regulisanjem šećera često izbegavaju krompir, ali to zapravo nije dobra odluka.
Iako ima visok glikemijski indeks, krompir je niskokalorična i hranljiva namirnica, bogata vlaknima, mineralima i vitaminima. Kada ga pravilno pripremimo, postaje potpuno bezbedan i za dijabetičare, a posebno je važan deo obroka kod starijih ljudi.
Podsećamo da krompir sadrži samo oko 70 do 90 kalorija na 100 grama, lako se vari, dugo nas drži sitim i donosi koristan miks kalijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina C i vitamina iz grupe B. Njegov jedini problem je visok glikemijski indeks, ali i to možemo da regulišemo ako ga kuvamo na pravi način.
Da bismo smanjili njegov uticaj na nagle skokove glukoze, skrob iz krompira možemo pretvoriti u otpornu skrob, koja se ponaša kao vlakno i postaje hrana za dobre bakterije u crevima.
Trik je vrlo jednostavan. Krompir kuvamo ceo, najbolje u ljusci, oko dvadeset minuta. Zatim ga ohladimo i držimo u frižideru najmanje četiri sata. Idealno je da ga skuvamo dan ranije. Kada ga izvadimo iz frižidera, samo oljuštimo lako skidljivu ljusku i kratko podgrejemo na pari ili u mikrotalasnoj. Posle hlađenja glikemijski indeks može pasti i na dvadeset do trideset. Postoje i sorte tipa A koje prirodno imaju niži GI.
Najčešće greške u pripremi krompira odnose se na nepotrebno guljenje pre kuvanja i seckanje na komade, čime gubimo značajan deo hranljivih materija. Krompir u ljusci zadržava više polifenola. Takođe, mnogi ga stavljamo u hladnu posoljenu vodu, iako time gubimo više vitamina C. Bolja opcija je da ga ubacimo u ključalu vodu i kuvamo što kraće, a so dodamo tek pred kraj. Ako se raspada pod viljuškom, znači da smo preterali sa kuvanjem.
Važno je i da izbegavamo pire, jer usitnjavanje podiže glikemijski indeks, kao i pržene krompiriće, koji su kalorični i nezdravi. Umesto toga, biramo pečenje ili pripremu na roštilju.
Da krompir bude što zdraviji, trebalo bi da ga jedemo uz kombinaciju proteina i vlakana. Najveći deo obroka čini sveže ili kuvano povrće, kao što su salata, paradajz, krastavac, brokoli ili karfiol. Dodajemo porciju nemasnog mesa ili ribe, jer i proteini i vlakna pomažu da se nivo šećera u krvi lakše reguliše. Preporučena porcija krompira iznosi oko sto pedeset grama.
