Генијална цака за ДИЈАБЕТИЧАРЕ: Не морате кромпир да избегавате, само га припремајте на овај начин!
Особе које имају проблема са регулисањем шећера често избегавају кромпир, али то заправо није добра одлука.
Иако има висок гликемијски индекс, кромпир је нискокалорична и хранљива намирница, богата влакнима, минералима и витаминима. Када га правилно припремимо, постаје потпуно безбедан и за дијабетичаре, а посебно је важан део оброка код старијих људи.
Подсећамо да кромпир садржи само око 70 до 90 калорија на 100 грама, лако се вари, дуго нас држи ситим и доноси користан микс калијума, магнезијума, фосфора, витамина Ц и витамина из групе Б. Његов једини проблем је висок гликемијски индекс, али и то можемо да регулишемо ако га кувамо на прави начин.
Да бисмо смањили његов утицај на нагле скокове глукозе, скроб из кромпира можемо претворити у отпорну скроб, која се понаша као влакно и постаје храна за добре бактерије у цревима.
Трик је врло једноставан. Кромпир кувамо цео, најбоље у љусци, око двадесет минута. Затим га охладимо и држимо у фрижидеру најмање четири сата. Идеално је да га скувамо дан раније. Када га извадимо из фрижидера, само ољуштимо лако скидљиву љуску и кратко подгрејемо на пари или у микроталасној. После хлађења гликемијски индекс може пасти и на двадесет до тридесет. Постоје и сорте типа А које природно имају нижи ГИ.
Најчешће грешке у припреми кромпира односе се на непотребно гуљење пре кувања и сецкање на комаде, чиме губимо значајан део хранљивих материја. Кромпир у љусци задржава више полифенола. Такође, многи га стављамо у хладну посољену воду, иако тиме губимо више витамина Ц. Боља опција је да га убацимо у кључалу воду и кувамо што краће, а со додамо тек пред крај. Ако се распада под виљушком, значи да смо претерали са кувањем.
Важно је и да избегавамо пире, јер уситњавање подиже гликемијски индекс, као и пржене кромпириће, који су калорични и нездрави. Уместо тога, бирамо печење или припрему на роштиљу.
Да кромпир буде што здравији, требало би да га једемо уз комбинацију протеина и влакана. Највећи део оброка чини свеже или кувано поврће, као што су салата, парадајз, краставац, броколи или карфиол. Додајемо порцију немасног меса или рибе, јер и протеини и влакна помажу да се ниво шећера у крви лакше регулише. Препоручена порција кромпира износи око сто педесет грама.
