Храна има све мање нутријената: Како климатске промене утичу на оно што једемо?

Можда на први поглед изгледа да су парадајз, шаргарепа и спанаћ исти као што су увек били - сјајних боја и облика, али истина је мало сложенија. Иза спољашњег изгледа крије се забрињавајућа чињеница: наше поврће губи хранљиве материје које су некада биле обилније. Климатске промене не мењају само временске прилике, већ утичу и на квалитет хране. Иако се о томе ретко говори, последице могу бити озбиљне, како за људско здравље, тако и за будућност глобалне исхране, пише Телеграф.

Климатске промене и исхрана

Више температуре, повећане концентрације угљен-диоксида (ЦО₂) и деградација земљишта утичу на то како биљке расту и које хранљиве материје апсорбују. Иако ЦО₂ може убрзати раст биљака, тај раст не доноси аутоматски већу нутритивну вредност, већ се често догађа супротно. Биљке тада садрже више скроба и шећера, а мање есенцијалних минерала попут гвожђа, цинка и протеина.

На пример, једна студија показала је да високе концентрације ЦО₂ смањују садржај протеина, гвожђа и цинка у основним културама попут пиринча. Раније истраживање са Универзитета у Тексасу открило је да је између 1950. и 1999. садржај калцијума у боранији опао са 65 мг на 37 мг, док је ниво витамина А у шпаргли готово преполовљен.

Ово су озбиљни показатељи, јер чак и мали пад уноса одређених микронутријената може имати велики утицај, нарочито код људи који већ имају ограничен приступ разноврсној исхрани. Према подацима Светске здравствене организације, више од 733 милиона људи широм света нема довољно сигурне и хранљиве намирнице, а више од половине глобалне популације не уноси довољне количине кључних микронутријената као што су гвожђе, калцијум и витамин Ц.

Улога пољопривреде у овом проблему

Систем индустријске пољопривреде додатно погоршава ситуацију. Интензивна обрада земље, коришћење тешке механизације, хемикалија и претеране иригације доводе до деградације земљишта, чиме се смањује способност биљака да упијају хранљиве материје из тла. Такође, сточна производња има директан утицај на емисије гасова стаклене баште - истраживања показују да доприноси са око 16,5% укупној емисији гасова који загревају планету.

Биофортификација и други путеви

Како бисмо ублажили последице опадања нутритивне вредности, научници све више истражују могућности биофортификације - процеса којим се хранљиве материје уносе директно у семе биљке. То се може постићи кроз генетску модификацију, додавање минералних ђубрива богатих нутријентима или селективним укрштањем биљака које природно имају више витамина и минерала.

Међутим, стручњаци истичу да биофортификација није чаробно решење. Доналд Дејвис, научник који је први документовао пад нутритивне вредности, упозорава да се често фокусира на један или два нутријента по биљци, док губитак обично обухвата више елемената истовремено. Поред тога, постоје и проблеми доступности - семена су често субвенционисана и још увек нису довољно доступна свуда у свету.

Неки научници истичу и дубљи проблем: биофортификација покушава да реши последице система који сам по себи ствара проблем - велики, капитално интензиван агро-индустријски модел. Уместо тога, предлажу се одрживији модели засновани на локалној, разноврсној и регенеративној пољопривреди.

Храна будућности зависи од нас

Климатске промене не утичу само на климу, утичу и на тањир. Мањак хранљивих материја у поврћу и житарицама није више само научна спекулација, већ реалност са потенцијално озбиљним последицама по здравље милиона људи широм света.

Али добра вест је да решења постоје. Променама у начину производње, подршком одрживој пољопривреди и паметним изборима при куповини хране можемо учинити много. Храна није само калорија, она је основа нашег здравља, отпорности и будућности. Зато је важно да већ данас размишљамо о томе шта једемо и одакле то долази.

Извор: Плант Басед/М. М.