Рецепт за Цецине сарме које прве нестају са славске трпезе: Ниједан Никољдан у њеном дому не пролази без њих, савршене су

Овај безвременски специјалитет српске кухиње, припремљен према провереном рецепту легендарног Стева Карапанџе, никада не разочара. Савршено избалансирани укуси, једноставна припрема и домаћи шмек чине га јелом које увек успева, чак и онима са мање кулинарског искуства. 

Управо зато не чуди што се овакав класик редовно налази на свечаним трпезама, али и у домовима оних који негују традицију. Нема сумње да ће се, припремљен на овај начин, наћи и на Цециној славској трпези, где се одувек водило рачуна о квалитету, укусу и поштовању домаћих обичаја.

Цеца Ражнатовић у свом дому сваке године свечано обележава породичну славу Светог Николу, окупљајући најближе у топлој, породичној атмосфери. Иако правила налажу да славска трпеза буде посна, с обзиром на то да овај велики празник пада у време Божићног поста, певачица је позната по томе што води рачуна о свим гостима и њиховим навикама. Зато се на њеној трпези, поред посних специјалитета, увек нађе и понека мрсна ђаконија за оне који славље не могу да замисле без традиционалних јела са месом.

Међу бројним специјалитетима посебно место заузима сарма – неприкосновена краљица српске кухиње и јело без ког, по мишљењу многих, нема праве славе. Мирисна, богата и пажљиво припремљена, Цецина сарма годинама важи за једно од најхваљенијих јела на њеној славског трпези, а гости јој се увек радо враћају по још један тањир. У дому Ражнатовића, управо ова делиција спаја традицију, укус и дух породичног окупљања, због чега је незаобилазан део сваког славља Светог Николе.

Као и сваке године, из Шпаније на породично окупљање стиже и Цецина наследница, Анастасија Гудељ, која никада не пропушта славски ручак. Управо у овом периоду, сезони зимнице и топлих домаћих јела, сарма посебно прија, а када се спрема у породичној кухињи, њен укус је увек посебан, најлепши и незаменљив.

Иако припрема сарме многима делује компликовано, нарочито због увијања листова купуса, заправо је реч о једноставном поступку који постане рутински чим се увежба. Чувени кувар Стева Карапанџа својевремено је открио рецепт који су многи прихватили као основни и најпоузданији, тврдећи да им после њега други није ни потребан.

Ево како је легендарни мајстор кухиње припремао овај традиционални специјалитет у којем се ужива вековима – од Вардара до Триглава.

Потребни састојци:

1 главица киселог купуса, 500 г мешаног млевеног меса, по жељи мало ситно исецкане панчете, сува ребарца, 100 г пиринча, 1 главица црног лука, 2 чена белог лука, ловоров лист, мало млевене паприке, зачини (со, бибер, вегета), 1 јаје, кашика ситно исецканог першуна и 2 кашике сока од парадајза.

Најпре скувајте пиринач до пола, док на уљу динстате ситно сецкани лук. Када омекша, додајте бели лук и мало панчете да све лепо замирише. Млевено месо ставите у већу посуду, па му додајте першун, пиринач, јаје, зачине и млевену паприку. Затим умешајте динстани лук и добро сједините смесу.

Са главице купуса пажљиво одвојте листове, одстраните тврде делове и исперите их, а неколико листова оставите по страни. Сваки лист напуните кашиком надева и увијте тако да крајеви буду лепо увучени ка унутра. Дно лонца обложите листовима купуса, а преко њих ређајте сарме једну уз другу, што гушће, да се током кувања не размотају. Између слојева убаците неколико сувих ребараца. Када све сложите, одозго додајте још мало ребараца, ловоров лист, преостале листове купуса, поспите са мало млевене паприке и додајте сок од парадајза. Затим налијте воду тако да сарме буду потпуно потопљене.

Овај класик српске кухиње, припремљен по Карапанџином рецепту, увек испада савршено – баш као што ће бити и на Цециној славској трпези.