ПРЕКРЕТНИЦА
Историјска одлука: Државе могу тражити одштету због климатских промена
Државе које крше своје обавезе у вези са заштитом климе поступају „незаконито“, и оне које су најтеже погођене могу од њих тражити одштету, закључио је у среду Међународни суд правде (Интернатионал Цоурт оф Јустице – ИЦЈ). Највиша судска инстанца УН-а, са седиштем у Хагу, једногласно је донела ово мишљење, на захтев студената са острва Вануату, дајући тумачење међународног права које ће законодавци, адвокати и судије широм света моћи користити у изменама закона или приликом тужби против држава због нечињења у борби против климатских промена.
Климатске промене, изазване емисијама гасова са ефектом стаклене баште, представљају „хитну и егзистенцијалну претњу“, рекао је судија Јуђи Ивасава, председавајући суда, у двосатном говору.
Суд није прихватио аргументацију држава великих загађивача које су тврдиле да су постојећи климатски споразуми и преговори у оквиру ЦОП процеса довољни.
„Државе имају строге обавезе да штите климатски систем“, нагласио је Ивасава.
У сагласју са малим острвским државама, потврђено је да клима мора бити заштићена за садашње и будуће генерације, док велике загађивачке земље и даље одбијају да правно признају права још нерођених људи.
Најспорнији део мишљења, који ће наићи на највећи отпор богатих земаља, јесте право на одштету државама које су најтеже погођене климатским променама.
Суд је истакао да правне последице међународно незаконитих дела могу укључивати „пуну репарацију за штету коју су претрпеле оштећене државе“, у виду рестутиције, накнаде и задовољења, рекао је Ивасава.
Међутим, мора се утврдити директна и сигурна узрочна веза између незаконитог дела и штете, што је пред судом тешко, али „није немогуће“.
Ово је пето једногласно мишљење тог суда у последњих 80 година.
„Климатске промене живимо свакодневно“, изјавио је за АФП фиџијски студент Вишал Прасад (29), који је 2019. године покренуо кампању заједно с другим студентима са Универзитета Јужног Пацифика на Вануатуу.
Многе невладине организације и активисти с нестрпљењем су чекали ово мишљење, фрустрирани пасивношћу великих загађивача и њиховим спорошћу у престанку коришћења фосилних горива.
Неколико десетина њих било је у среду у Палати мира, седишту суда, са транспарентима на којима је писало: „Суд је одлучио – владе сада морају да делују.“
УН је, гласањем Генералне скупштине, позвао ИЦЈ да одговори на два кључна питања:
- Какве обавезе имају државе по међународном праву да штите Земљу од емисија гасова са ефектом стаклене баште, већином изазваних сагоревањем нафте, угља и гаса, за садашње и будуће генерације?
- Које су правне последице тих обавеза за државе чије су емисије изазвале штету по животну средину, посебно према рањивим острвским државама са ниском надморском висином?
Суд је у децембру одржао највећа саслушања у својој историји у Палати мира, на којима је говорило више од 100 нација и организација.
Борба за климу се све више води на судовима, како националним, тако и међународним, јер се жели приморати државе да делују у оквирима права, за разлику од политичких преговора који често не дају резултате – нарочито јер Европа и САД све спорије испуњавају климатске обавезе или их чак напуштају.
Годишњи климатски преговори (ЦОП) утицали су на прогнозе глобалног загревања, али још увек недовољно да се оно ограничи на 2°Ц у односу на прединдустријско доба, како је предвиђено Париским споразумом из 2015. Свет је већ сада најмање 1,3°Ц топлији.
Међународно право се изграђује кроз оваква мишљења, објаснио је Ендру Рејн из правног одељења УН за заштиту животне средине.
Она разјашњавају како се међународно право примењује на климатску кризу, што има последице на националне судове, законодавне процесе и јавне расправе.
